Posli jedne hajke gazde zasile u mijanu, pa teče vino i pripovitka.
Svaki je sit i napit, pa nemadu drugog posla neg da se fale. Ko s dobrim konjima, ko s dobrom ženom, a najviše se spominje lov.
Među njima bio domaćina koji ne samo da se volio falit neg je više volio i brez kruva ostat nego da njegova rič ne budne prva i poslidnja.
Samo mu se usprotivi da nije kako on kaže, vatra već gori.
Zaveo se tako razgovor o dropljama, pa se svi tuže kako je droplja izginila u okolišu.
– Kako izginila?! – onaj će. – Meni su i jesenas pustošile po kuruzu. Puco sam na nji ne jedared, samo od kuruza nisam mogo usmrtit ni jednu.
– Šta kažeš?! – na to će njegov prvi komšija. – Dakle, ti si moje lugave pućke nazadivo sačmom da malo nismo zube slomili na pečenici!
Onom je samo ovaka sikira tribala u čelo. Da njemu kogod kaže da je na pućke puco misleć da su droplje!
Skače, ne mož ga utaložit:
– To su bile droplje, pa droplje.
Ko zna dokle bi skako da se nikud nije ukrstio razgovor, pa se počelo o tom koja divijačina koliko koti. Jedan će uzet na jezik diviju zečicu.
– Eto, ljudi, el to čudo! Svaka divijačina koti više neg pitomo, a vidite pitomu i diviju zečicu. Pitoma izvede čitav čopor, a divija zečica jedno zeče, el najviše dva. Još nisam čuo da je kogod našo diviju zečicu s više od dva zečeta.
– Al ja jesam! – onaj je već opet spreman da se pofali. – Tako mi ovog bilog dana i očivi u glavi, ja sam prolitos nabaso na diviju zečicu s četri el pet zečića.
On bi sramotu s dropljama prao s divijim zečićima, al di će kad niko nije tako štogod ni čuo, pa ljudi zagrajili:
– Otkud da si ti baš našo taku zečicu kad mi ni čuli nismo da se to kadgod dogodilo, a valjda smo i mi odrasli u polju?
Nek ljudi kažu šta oće, a on zaintačio i samo tira da je to tako. On zaintačio sam, a svi drugi zajedno. Jače selo od pope, pa kad je i on već uvidio da ne mož nadjačat, najedared skrući divan: 
– Vi mislite i kažite šta oćete, al to je tako kako kažem: ja sam našo diviju zečicu s četri el pet zečića. To je sveto, kad ja kažem. Ako već kažete da ne mož više okotit od dva, onda su oni drugi bili posvojčad. 
Pričao Grga Suturović 
Bećarski poso, 2014.

Manje poznate riječi:
lugava – siva
pućka – pura, tuka
nazadivat – zadjenuti
utaložit – umiriti
nikud – nekako
zaintačit – biti uporan, tjerati po svome
skrućit – na brzinu skratiti