Fotografija koju objavljujemo pripada 75-godišnjoj Darinki Vidaković (rođ. File) iz Tavankuta. U njenoj maloj kolekciji ima i obiteljskih fotografija koje dočaravaju nekadašnji život i običaje na selu, pogotovo one koje se odnose na fizičke poslove. Kako je i poznato, nekada su se svi familijarno okupljali kako bi zajedno radili i jedni drugima pomogli, a druženje bi se po običaju nastavilo i nakon svršenih poslova, ponekad i do kasno u noć. U njenoj kolekciji posebno se ističe najstarija fotografija u obiteljskom albumu koja datira još iz vremena prije Drugog svjetskog rata i na njoj su prikazani tavankutski radnici tijekom vršidbe.
»Ova fotografija je kadgod bila zalipljena na ramu i stojala je na zidu u našoj kući na salašu. Moj brat Marko je jednom prilikom izbacivo stvari s našeg salaša, pa je tako izbacio i ovu sliku. Ja sam je onda spasila iz te gomile i od tad je čuvam. Na sliki je vršalica i to je moj otac Antun File koji stoji na mašini u pozadini, ta mašina je vukla vršalicu. Čovik u sredini koji stoji s biciglom je moj stric Stipan i pored njeg stoji strina Eva«, priča baba Dara. 
Kako dodaje, ova fotografija ima posebno značenje za nju jer je uslikana baš ispred salaša na kom je ona odrasla, a koji danas više ne postoji. 
»Salaš se više ne vidi na sliki, izblidila je, al se sićam da je ovo bilo na ćošku u Bukti (Donji Tavankut) baš kod naše kuće. Vršalica je morala stojat u mistu, nije to izgledalo ko danas. Ljudi su sikli žito i u snopovima ga donosili tamo di su stojali mašina i vršalica. Tako je kadgod izgledala vršidba. Cila naša ulica je tamo donosila žito, i ljudi iz Zlatnog kraja isto. I ja sam radila na vršalici, al na modernijoj i nemam sliku (smijeh), a ta modernija je već išla od salaša do salaša. Ova mašina je pripadala familiji Šokac, a njeva kuća je bila u Tavankutu, iza današnjeg Gomexa. Mislim da je čovik s motorom Josip, ne sićam se više njegovog prizimena, al čini mi se da je on radio u mlinu. Sve cure su Horvatove i sve sam i poznavala – Kata, Etela, Roza, Mara, Kača i snaš Lizika. Ovako je vršalica znala stojat po dvi-tri nedilje dok se ne završi. Gazda bi došo i postavio mašinu, a radnici bi radili. Ljudi koji stoje na vršalici su ubacivali snopove u nju, a žito se onda sipalo u džakove i posli tog su i nosili u mlin«, prisjeća se naša sugovornica.
Prema Darinkinoj procjeni, fotografija tavankutskih radnika ima vjerojatno oko 90 godina.
»Ne znam ko je napravio fotografiju. Nisam cigurna ni koje je ovo godine slikovano. Moja mama nije na sliki, moj najstariji brat Martin se rodio 1935., tako da bi rekla da je slika iz 1934. dok je tata bio neoženjen jel eventualno iz 1935. kad se tek oženio. Pošto je on rođen 1911., znači da on tu ima 23 jel 24 godine«, zaključuje baba Dara.
Ivan Benčik