Triba imat salaš i kravu, jel ovo ilo traži skupljanje skorupa s mlika. Mliko se dobija tako što se pomuze krava. Ako se muze ručno, mliko iz vimena iđe ravno u kravljaču, a slično je i kad se muze muzilicom. Mliko se procidi u veliku labošku i ostavi priko noći u špajc, jel podrum kako bi se skupio skorup. Skorup je ono što se skupi odozgor, a najbolji je kad je debo da i mačak mož ić po njem. (Varoščani ga obično ne vole zato što ni ne znaju koliko je dobar, prim. a.) Onda skorup pažljivo svučemo s kašikom odozgor i metnemo u duncošku bocu, a mož i u kalajisan (plav) lončić na bile bobice. Ostatak mlika stoji dok se ne prosiri i od njeg se posli pravi sir. Ritko čujem da se ide skorupača, mislim da je očla u zaborav.
Skorupaču sam najčešće ila ujtru za ručak. Ako je bilo više čeljadi, bome je tribo pun ardo mlika kako bi se nakupilo skorupa za sva gladna usta.To je bila poslastica koja nije bila baš često na astalu. Maslo koje pušti skorup bilo je najslađe, jel smo u njega umakali kruv i ili da smo se skroz uprckali.
Šta nam sve triba za jedna gladna usta:
Pet litara mlika, izlit u labošku i ostavit da odstoji
Skorup koji se skupi s tog mlika je oko 3 deci
Kuvanje:
Skorup izlit u palačintaru i kuvat na vatri dok voda ne ispari. Stalno mišat varnjačom, a naročito kad se počme odvajat maslo. Kad postane zlatno žute boje i razdvoji se u grumenčiće, lupit dva jajeta i blago promišat dok se jaja ne ispeku. Istrest u tanjir i pripravit mekanog kruva za umakanje u maslo.
Skorupača je dobra uvik, a posebno prid Božić, jel se onda maslo ostavljalo za zapržavanje grava na Badnje veče.
Napomena: probajte napravit skorupaču od pavlake, pa ćete vidit šta će ispast.
