Nije mi dosta zorta što je ogriv poskupio već su mi se i đonovi na opankama izlizali, a ko što znate za tri ftalja miseca triba platit kaznu za ćelavu gumenariju i točkariju. Tako divanimo ja i moj komšija Janoš priko taraba, koji zdravo pcuje, al na madžarskom da ga ne bi razumili milicajci. Pedespu triba platit, tio el ne tio. Kaže, nije to što moram uvrtit svakom konju po osam oštri kandži u potkovice, jel svaki konj ima dvi pridnje i dvi zadnje noge. Nevolja je u tom što i špediter mora podkajlovat zimskim gumama! Pita me komšo jel to mora samo kad snig pada, jel do prolića, dok ševe ne zapivaju? Nisam znao šta da mu kažem, a nisam ni mirodavan. Najbolje da mu to milicija objasni. Oma se streso. Dobro što po cio dan maždi kiša, pa možem na miru umotat manilom točkove na bicigli. Veća je nevolja s tragačima. Hajd, ovog s drvenim točkom možem ga potklincovat, al kako ću s onim gvozdenim? Valjdar milicija neće svarćat u avliju. Srića što sam na vrime, dok još nije počela jagma i opća grabež, moždar će tribat i za cipele, pa sam kupio podrug kile šunegla, pa tako polagacko potkivam obuću. Valjda ću završit na vrime, dok ne tribalo vadit peršin i šargaripu iz karmića. Samo ne znam šta će sa cefrešima kad prid zoru ispod astala jel jendeka ukopčaju pridnju vuču? Komšo se snuždi pa zasuče brkove i kaže to se mož trevit svakom. Cigurno se pitate zašto je sve to došlo ko »program plus« na ovaku bedu i sirotinju? Sve je to čerez krize, a triba punit buksu. Ajd, sirotinja već navikla na posnu i nemrsnu ranu, al sad dio krize i guzate grize! No, prava je srića što ti masniji imadu mlađanog ministra koji njim je oma podilio milošće. Siroti radosni, al fasuju. Razgaćio se minister ko miništrant zvoncem na velikoj misi, pa dili novce ko svoju prćiju!  Al, ne lezi vraže. Zareži na njeg bisni ker: »Ajde, Ficko, na noge lagane, da ne budu lađane, pa poteži konce, da ne tešem kolce«. Valjdar imadu štogod još iz mladi dana. E, al, sad je Ficko posto hamišniji. »Mali, tako ti fotelje, ispuni mi priko raje želje, te ispoštuj besu što si kadgod dao DS-u, sad si se prikošedio plavima«. Cigurno se pitate otkaleg ja to, onako, kontra zvanično znadem? Ne znate Vi našu obavištajnu mrižu (Plećkuše, Njuškaroši i Cinkaroši). Oni su sve do skora obučavali kako u ataru triba tražit vodu po velikom pravu ispod četri šuka, al na mrginju? »Pa i dosad je tribalo guma s debelim đonom na vučnim točkovima, al ajde, ošajdariću i na one nevučne.« Udri i na avto prikolice i po dvi za rezervni točak! Šta će njim po dvi za rezervni? »Pa, ako mu se rezervni probuši, čime će ga minjat?«, huncucki se nasmiši. Mi, tu mislim na ispod tušta iljada, pa do šešira prid crkvom prosit ne možmo, ama baš ništa. Sudbina nam je ko snaši posli svatova. Svi ili i pili, a samo ona je platila! Al velim komši Janošu ja ću moju limuzinu boje zarđalog pleva otirat u guvno i sadit badanj kuružnje na nju. Jeptinije je od antifriza, i čekat proliće da ševa zapiva. Al kako koji andrak ić na prela, koja će začas dotrčat, a baćo ne dadu upregnit vrance jel se boji da se ne prilade, a pozna mene: kad triba ić na salaš, bolje me poslat rad smrti neg krenit. Pito ja baću možem li uzet karuce onda, al baćo ne da pokrke, ni da čuje. Ponda kad sve prođe, a i vašange, metnit moju limuzinu u guvno pa zatrpat kuružnom dok ne propiva ševa. Uzdravlje.