Pivci kukuriču, to je moj veker. Đipim friško. Furtom namirivam. Zađem motičicom pa sičem zaperke kuruza na mrginju. Ujtro rano, a sunce žeže. Kanikula pokazla svoje lice.  Ništam tu oko tri frtalja sedam, a nema rose. Zuje mašine, kombaji koji dižu pra po ataru odešu vrć žito. Nedilja je sveta i blažena. Svi u nikoj žurbi rade furtom. Čeljad u tim danima zaboravljaju što je Gospodin kazoo: šest dana radi sedmi odmaraj i slavi Gospodina. Gustiram, da ne budne kake ampe posli vake žege. U ambetušu ručamo. Salašu je tušta godina, opravio ga moj pokojni čukundida Lozija. Tušta godina je nakaso, još i sad se asnira. Niko vrime se podmlađuje, oćel dat Bog malčak kišice drage. Molimo krunicu u nakani da nam Svevišnji podari zalađenje. Posli vake žege mož bit i jake ampe. Siroti kuruzi se uvrću, borame već i podgaraju. Cincokret procvato, sve ga lipo gledat, al fali kiše blažene. Dica glede u te pametne telefone, pa vele: »Baćo, biće kiše s velikom ampom«. »Taj vaš telefon švićnite u kuruze, samo pokaziva laži kojima sotona rič svoju širi«. Pridičim: »Nemojte virovat, dico, ma kome već virujte samo dragom našem Bogu«. Vaške zalaju pa skoče friško do ograde. Komšija Felo. »Jel gotov ručak?« »Ajde, komšo, jesi l za čašu vina prija užne?« »Oću, došo sam i na čašicu divana.« Oma komšo meni: »Jesi l čuo, televizor divani dolazi nam veliko nevrime«. »Ni oblačka niotkud, ti viruješ tim lažima?« »Ne virujem, al čeljad divane.« »Nisam da sudim, naposlitku kako nam Bog da tako će bit.« Vidi komšo ne mož divanit sa mnom o tim miškulancijama, popije čašicu i ode friško. Sumiram, naša čeljad su očla u prapostojbinu naši stari u Blagaj na riku Bunu, otkaleg su došli trbuvom za kruvom u ove naše ravničarske krajeve. Dica mi namiste stanicu Radio Marije da slušam misu koju će pridvodit biskup Petar Palić u Mostaru di su očla naša čeljad da slave zajedno Dužijancu. Još moja reduša meni rondza što neću ić na veliku misu. Baš je bilo lipo slušat misu i neobično za me priko telefona. Posli užne uprego sam kobilu sa ždribetom da obađem njive. Zdravo velik je bio pra u ataru. Kuruzi uvrćeni. Šacujem, ako ne budne kiše koji dan od kuruza neće bit ništa. Pogledam u nebo, vidim niko se podmlađuje. Lagano sam deko salašu. Niki oblaci se počeli friško valjuškat. Stigo ja na salaš, isprego kobilu i ždribe. Zagrmi, udari grom u komšinski drač. Vaške su utekle u košaru. Vitrina slomi or prid malom kućom. Straota ampa. Sve se smračilo kugod da je mrak. Molio sam kratku molitvu koju sam priuzo od mojeg dide. Kiša je padala kugod da kablom livaš vodu. Grmi, siva, puca. Led nije pado, al zato stašna vitrina duvala. Po starinskom običaju za Dove se okiti salaš procvatanom zovom i čuva od nevrimena i leda. Kratko je trajala ampa, oblak odeše. Odjedared se razvedri kugod da je jutro a ne pridveče. Cila familija je izašla na ledinu. Dica su trčali po vodi di su bili vagaši. Pivac kukuriče, pućke, morkače, guske svi se vesele blaženoj kišici. Puštio sam ovce i zakolenčio krave, kobilu sa ždribetom sam puštio. Vaške i mačke svi su radosni na svoj način. Nas dvoje zagrljeni i radosni što nam dragi Bog uslišio naše molitve, darovo lipu čekanu kišu. Obašo sam salaš, di koji crip je skečio. Načo je kamaru sa slamom. Odvalio jednu debelu granu od germeške trišnje. Kuruzi su oma progledali, nije više bilo uvrćeno lišće. Cincokret procvatan svojim mirisom omaljuje. Ditelina malo je polegla, al to ne mari. Mišlinger raspuštio lišće. Bože fala ti što si nam podario kišu.