Kako iđe blliže Uskrs tako j’ ko da sve okolo i lipše. Lipše i u škule, a bome vala i kod kuće. Došo sam kući, a baka Janja i druge već sidu. Malo j’ ope’ zaladilo, kako to već u poslidnje vrime zna prid Uskrs pa su se baka Janja i druge vratile u našu stražnju sobu. Posidali i baka Janja počinje prva: »Eto, žene, odneli mi u nedilju na misu. Ta Cvitnica je. Puna crkva čeljadi. Piva se, s oltara lipo divani. Tako su napravili Isusovu muku da su mi suze krenile na oče. Što su one krenile, al što one nisu stajale. Što je više trišem, one više iđu. Što one iđu, al ja sam počela grcat, štucat, uzdisat pa već i plakat. Ja se uvik smistim u crkve blliže oltara da bolje čujem i vidim i vala mi i velečasni čo pa mi onako priko očala par put pogledo. I on se vala zbunio. Cigurno mu spalo na pamet da možda još ni vidio da kogod danaske u crkve plače. Pa još naglas, i to skorom cilom misom. I tako sam Vam ja darivala našeg Isusa. I dragi Bog mi vala do da ne šparam suza. Ta, dragi Isuse, mislim se, baš mi briga vala i moje suze štagod pomažu. Toliko si mi put pomogo u životu da ti ne mogu vratit i pomoć da mi misec dana suze ne staju«. Strina Evča se namišća. Sa’ će. Baš se mislim šta bi ona mogla kazat kad baš ni štagod »sveta«. »Eto, čeljadi, ta oma potli užine u nedilju došla nam u goste kumica i njevo dite dovela da se dogovorimo kad će doć gnjizdo pravit. I toliko j’ navaljivo da čuje šta će mu zec kod nas donet da smo mu dar i dali. Za Uskrs mu kod nas dono mobilni. I bome taj se cilo vrime sigro s onim mobilnim da ni smeto nikom. Na miru smo se mogli divanit. Odviše je pametan, razumi se ko veliki u te mobilne. I eto jest da nismo mogli čekat Uskrs da mu ga damo, al je sad barem miran. Eto, baka Janjo, to se zove darivat za Uskrs a ni vaše suze i grcanje na misi. Otkal Isus zna da ga darivate. Ta vi ste gorji od diteta«, kaže srina Evča. Bome ni baka Janja ni stigla ni zinit, lanit, slovo kazat već je baka Marica skočila. Ko oparita. Metnila ruke na usta, al se čuje: »Bože dragi ne smim covat. Ispovidala sam se, al moram kazat da ovaki divan što b rekli ‘ni u kola ni u sone’ nisam čula odavno. Ta, Evča, ti ko da ti kogod ošinio peračem da ne kažem kakim. Isus se dariva svakog dana. Ta, malo j’ dana u godine za njegovo darivanje. A vi učite tog diteta luksuziranju. Što luksuziranju, al zna se kad i kako se za Uskrs dariva. Iđeš napravit gnjizdo, onda ti ga sakriju pa ga oma ujtru iđeš tražit. A ovo što ti divaniš Isus da čuje vala bi sa križa spo od žalosti«. Baka Manda ne čeka ni da Marica završi pa nastavlja objašnjavat kako ta politika što vodi strina Evča ni na šta ne liči. Da joj se »stari«, što j’ zvonar bio, digne vala bi se u grob vratio kad bi čo šta divani. A pokojna »stara«, koju i bolesnu nijedna misa ni promašila, u grobu se okreće cigurno. Baka Tonka ko da se uplašila od ovog divana. Potijano će: »Evča draga, pa kako ćemo darivat neg kako su naši stari darivali za Uskrs! Pa ako i to zaboravimo jel prominjimo neće ništa ostat od nas. Ta siti se sam kako nas je naš dragi Isus darivo, kako se žrtvovo za nas, a ti tako divaniš«. Bome slušam i gledim, ćutim i mislim se kako već znam di ima lipe trave za gnjizdo. A dragi Isus će već poslat zeca.