Kod baka Janje i druga divana svakojaki, za reć a bome i za ne reć. Unilazu, pa se čak više skoro i ne javlju. Tako i sade. Oko šest unilazu. Čujem baka Janja divani pa se smije. Spominje pomlađivanje i nikake novce. Kad su se posmišćale, ona će: »Čeljadi, da možete birat, kažte šta j’ bolje: da se pomladimo jel da za nikoliko godina imamo više novaca, da nam budu veće place jel penzije? Šta b’ vi izbirnili? Eto zaboravila sam pofaljit naše lipo, vridno i pametno dite Marina. Oma potli Ivana došo ko uvik na Mladence kod baka Janje čestitat pa ju pomladio. I pravo da kažem mene ko da od onda bolje. A moram reć i da nam vlast, onako od gore obećava, što b’ rekla svituje. Ni da će nas pomladit, al da će nam bit bolje. Da će za par godina bit veće penzije i plat. Pa se študiram šta j’ od ta dva bolje. Mene od pomlađivanja oma bolje, al ono što obećavu više novaca to j’ za par godina. Možda i kasnije. A možda i nikad. Pa baš i ne znam da virujem u to«. Vidim, baka Marica isto štagod ima kazat. Bome ni dugo ni študirala pa počinje objašnjavat kako sam i nju bio obić pomladit. Kako su ju sva dica od rodbine bila pomladit. Kako j’ i njoj oma bilo bolje. Kako j’ to lipo kad dicu vidiš kako poštivu kako su radili naši stari. Eto, kaže da joj suza krenila kad mi vidila oma najranije na vrati kako unilazim, čestitam Mladence pa ju prutem po ramena baš polagano udaram i vičem: »Pomladite se, pomladite se…«. »Ta nisam žalila ni novaca, ni jila i kolača I pića ponudit, da ga počastim«. I baka Manda potvrđiva da triba čuvat svoje. Učit dicu i stalno je podsićat da ne zaboravu kako su živili njevi dide I bake. »Kadgode kad se išlo pomlađivat, dobio si jedan kolač, mal slanine, jabuku jel or. Novaca se ritko dobivalo, ta bili smo baš sirotinja. Danaske j’ to malo već ko gospocki, može se svašta dobit. Da ne pofali ni jila, pića a ni novaca«. Falji kako sam bio kod nje, kako su ju sva dica iz rodbine i iz komšiluka bili pomladit. Vidim baka Tonka sva snuždita. Potijano će: »Eto, mene osim našeg Marina (pa mi pogladi po glave) niko ni došo ni vidit a kamol čestitat i pomladit. A pripravila sam za ponudit svega. I sam da kažem da j’ pomoglo. Ta kad mi prvi put prutem po ramenu lupnio već mi bilo bolje. Ko da mi u krsta popušćalo, a ko da od onda dalje i vidim. Pravo da vam kažem briga mi za novce koji će možda kadgod doć, što j’ rekla Janja. Mene j’ draže da se poštiva i volji naše. Da se ne zaboravi. Mene j’ to bolje, pa još ako se i pomladim mož tako do stote. Ko ni proklet. A ti novci što će možda kadgod doć ja baš u to ne virujem. Ta, žene, kad nas nisu slagali kad je bilo rič od novaca?«. Strina Evča došla na red: »Čeljadi moja draga, pa politika j’ zato tu da se brine da već ako ni danaske onda sutra, jel najkasnije za nikoliko godina imamo novaca. A kad imaš novaca, više ti ama baš ništa ne triba«. Mislim se e sad baš moram reć: »Bome, za sve novce ja ne b’ prodo naše, mojga didu i baku, dadu i majku i viru. Ta otranili nas kako dragi Bog zapovida pa evo kako vidim još se damo i pomladit. Novaca će bit, al zaboravit koji smo i pomlađivanje, to ne dam. Tako su mi učili«.