Radit makar šta u našem adetu nikad nije bilo zaludu. To Vam velim jel gustirat o trevljenim događaju. Prija nikoliko godina pravio sam mobu na mojem salašu. Pozvo varoščane, moje rodove, da krešemo dračove i vadimo te koji zdravo prave lada na mrginju. Obećo sam da će bit dobre krumpirače što će se ispeć u bubljanoj peći, a za popit biće svega. Zajutra, još se nije ni magla digla, stigli. Inje nije spadalo s drva. Zima velika, kaka se odavno ne pamti, da su pucali dračovi. Ja baš sad zvao čeljad u mobu. Bio sam ružen, al taki sam: kad zaintačim, tako jel nikako. Čeljad mobaši su moji rodovi bili. Posidali oni na šamedle, ženska čeljad čašice i rakije prid nji. Divana ma koliko, svi posidali oko ziđanog šporelja. Rakija šljivova grije što sam uncutski ostavio na dvadest dva grada. Vidim ja bolje će bit da mi radimo, jel poso će odnet rakija. Ajdemo radit. Izašli napolje, svi s natakarenim šubarama na glavi i u kožuve zagrnjenim. Divanim mobašima šta sam naumio, prvo da okresivamo dračove oko salaša. Naoštrio sam ja sikiru malu i veliku. Priku pilu sam dao meštru u varoši da razmetne oštarlije i pilat će ko bisna. Podilili smo se u više bandi. Šogor Albe zapivo pismu našu bunjevačku, svi smo se tog primili. Poso je išo ko malvazija. Lotre smo metnili na dračove, mlađi su se verali gori pa sikirama kresali. Starija čeljad, dida Joso i Ivša, su skupljali granje. Niki ladan dolnjak počo duvat. Brzo smo mi potkresali. Majka i moja žena su spremile malu užnu. Viču: »Ajte se zgrijat«. Nazdravili mi, pa vadimo u pladnjove, jaja naumak s lukom i nacilo krumpira. Vrebo sam oće l kogod počet ist dok se ne pomolimo dragom Bogu. U redu su bili, znadu reda. Majka Klara je molila naprid. Brzo smo ili. A napolju snig provijava. Odredio sam koje dračove ćemo vadit. Smrznutu zemlju smo piukom razbivali. Kopalo se dosta u šir, da se pođe pod drač i panj izvalimo, a tamo doli u jami nije bilo smrznuto. Smrznute žile su se lako sikle velikom sikirom. Pazilo se na ogradu od tačka, da ne svalimo drač di ne triba pa smo vukli vrengiju di triba da svalimo. Navadili mi dosta dračova. Sve se puši iz nas kako friško radimo. Oma smo i zavaljivali iskopane rupe. Vinom slankom iz Tavankuta smo se grijali. Šogor Veco i braca Stipe su pilali prikom pilom na dužinu koja će bit za tačke, dok smo ja i Albe udarali macolama po gvozdenim zaglavkima i razbijali dračove za tačke. Učisto smo friško nosili u dračinjak. Dide Joso i Ivša su lomili granje i nosili pod naslon. Prolazilo je vrime, snig je počo vijat. Trljamo ruke, zima, al furtom furt radimo. Zgotovili što sam izgustiro radit. Ženska čeljad mašu rukama da dođemo na užnu. Brzo smo koracali do ambetuša. Čim sam koracio priko basamage u salaš, bio sam zdravo ružen. Otresli se mobaši u ambetušu pa će u malu kuću. Zagraji majka Klara: »Da nisam čula ni riči, ajte vamo u salaš«. Ko smi kast štogod kad majka ruži. U salašu mriši krumpirača. Svi griju ruke na zagrijanu peć bubljanu, a ona sve sikće kaka je vruća. Nazdravimo, izmolimo kratko molitvu. Nude »ite čorbe morčije da se zgrijete«. Tepciju s krumpiračom, dunca, kiselog kupusa iz šavolja, naposlitku zasladit se pogačom s orasima. Nisam smio ni pogled bacit na žensku čeljad, očima bi me ružile. Dobrom kevedinkom smo zalili. Zafalio sam se mobašima što su po nevrimenu došli i uradili poso, no tušta puti sam bio kod nji mobaš pa im cigurno nije bilo teško.