Ej, kad se sitim davni vrimena kad su ženska čeljad nediljom poslipodne izašla na sokak, pa svaka sa sobom ponela šamedlu i udri u pripovitku, jel, moš se kast plećkanje, koja je šta čula, vidila, jel se trevila na kakom događaju. U ta vrimena mi dica, kad smo prolazili sokakom, znali smo da žene koje side moramo uvik pozdravljat s »faljen Isus«, »ljubim ruke« jel »dobar dan«, al ne daj, Bože, proć, a ne javit se. Zacigurno da ‘š bit ben, jel će žene kast nani. Onda bi se drukput unaprid javljali. Kazna bi bila cigurna: kad naiđe sladoledaroš, nema obećani kuglji sladoleda. To je bila veća kazna neg ćuška. Eeeej, a danas su majke još dospivenije, jel side za kompjutorom i kvrcaju na društvenoj mreži, Facebooku. A to je isto tako ko kadgod kad su sidili na sokaku, al nema dičije graje. Čuo sam je od teta Janje, koja je obaško brza na društvenoj mreži. Žena ko žena, kad štogod zaintači, dok ne istura šta je nagustirala ne manjiva se. Tako teta Janja furtom rondzala tetku Vranji da joj kupi kompjutor. Moj tetak je bio čvrst, al nakratko, jel je brzo omekšo i popuštio kajase. Tetak Vranje je prodo suprasnu krmaču da kupi ovo crno čudo kompjutor. Al teta Janja se dala u nevolju: kako se uputit u to kvrcanje? Cilu noć je gustirala. Sutra izašla na sokak tražit pomoć od komšijske dice. Oma oni uputili tetu Janju i kako se povećavaje slova, da ni očale ne tribaje. Ovo joj je obaško bilo drago. Veli dici: »Kad mož teta Roza, ona ne čuje a jedva vidi, a sad je ne mož odvijat od kompjutora, kuma Marija, komšinca Piroška, i ona zjalava Isidora se uputila, kako ja ne bi?«. Na to tetak Vranje kaže: »Pa kad znaš heklat, parat stare cvetere i od nji pravit nove, pa i šlingovat, onda si valjda kadra naučit kako se kvrca«. Ufriško teta Janja, fala Bogu dragom, naučila. Toliko joj bilo drago da ne mora ić subatom ujtru na pecu, vandrovat po selu, sidit na sokaku. Samo stisne puce i oma se vidi ko se rasto, jel švalera, kome su struju ocikli, kako će vrime bit, kad će poštaš donet penziju. Tako se teta Janja požalila i izdivanila kako je prošla. Žive sramote! Slučajno stisla niko puce, a onda sve nike gole gujce poiskakale i nikako ne mož otrt, samo iskaču nike prsate. O, jezus Marija, jedva se otarasila od te napasti. A posli tog se počeli niki matori javljat, pa joj nude da dođu masirat i još da imadu skupe limuzine, dobre penzije i da bi je volili odvest u banju da se kupaju i posli… već grijota mi kast šta! Da zlo bude veće, naišo Vranje, zablenduco se i ima šta vidit! Kaže: »E sad, ako ti tresnem tu škatulju o glavu«, opcuje. »Ko mi kriv kad sam to vražije dilo kupio za moju kardošku koju sam moro prodat. Vištice jedna, našla si se švalerat u tim godinama. Otkako sam puštio da to čudo dođe u moju kuću, manila se pranja košulja, košinjac nije očišćen, josag nije namiren, a već tri dana podgrijavaš grava; manila si se i kuvanja, a šporelj ladan«. Tetak Vranje se zdravo rasrdio i rondza teta Janji »dosta je ovog tvojeg kvrcanja«, pa teta Janja fejsbuk komšinci oma javi da će se čut, dok Vranje ode u varoš. Čim je tetak koracio priko basamage nogu i zatvorio vrata, oma udri u kvrcanje.