Jeto skockali se mi varoščani da opravimo disnotor i prelo kod naše stari teta u Žedniku, jel sva su muška čeljad pomrla. Ajd na vašut kupit bilitu za me i moju čeljad. Začas ajzlibanom stigli do Žednika. Tamo nas dočeko šogor Ante s aptikama upregnutim njegovim vrancima, pa dicu zapakovali u opakliju od šest pola i nema zime. Konji priko nas bacaje blato iz njevi žabica, u kas, priko Bećar atara na salaš.
Šogor Ante imo u maloj cipki rakije šljivove, da se zagrijemo i začas, u jednom kasu, stigli na mrginj salaša, priko ledine, upravo prid košaru. Oma ispregli konje osapunane od kasanja, a tete nas ruže što smo tako furtom dekali te vrance. Oma mi u malu kuću. Tete dočekale drage goste za disnotor i prelo. Izljubile dicu. Kad smo se prisvukli, došli rodovi iz šora, jel čitav šor su rodovi, da pomognu kod vaćanja svinčeta. Triba vaćat krv, jel ako ne uvatimo dosta krvi kake bi bile krvavice? Al prija tog mora se potegnit malo rakijice jel nije dobro zaklat dok se ne nazdravi. Ta nazdravili smo mi više puti.
Ja ko ezermešter naoštrio nož, pa ajd vaćat svinje. Uvatili te što smo mislili zaklat i navaćali dosta krvi za krvavice. Danas se pali butanom, al prija se palilo slamom. Slama bi se razastrla oko svinčeta pa zapalila da gori plavo. Svinče se privrće da sa svi strana koža bude dosta spečena. Posli paljenja smo oprali svinče. Malo-malo pa zviznemo po koju rakiju da se zagrijemo od ciče zime, brez sniga. Oma sam počo raspravljat svinče, al s leđa, kako su naši stari raspravljali, da slanina ostane lipa. Iskomado sam sve meso, jel ezermešter brzo radi. Vide tete da se ne bi navaćali rakije, viču: »Ručak je na astalu, ima lanske divenice, kuvanog krumpira, mladog sira«. Ta ko kaže da mi nemamo adet. A prijak ručka smo molili Boga. Onda esapim da je ovo naše malo bolje i gospocko. Svršili s malom užnom. Meso slaninu za ostavljanje se isiklo, mlit meso kojeg imade zadosta. Samlili s mašinom dvanajskom, pa izmišali s paprikom, biberom, soljom i dodali mliveni bili luk koji daje divenici posebnu sagu. Ženski svit, dok smo mi ovo radili, dobro oprali criva, tanka i debela. U adetu bunjevački Rvata je da se prva divenica što se nadije metne oko vrata ezermašteru, da se vidi dužina divenice koja će visit na vrljiki dok se budu pušile i sušile pod odžakom. Tu prvu divenicu oma se metnilo da se peče za koštolaš, dok drugu, koja bude nika manja, u obaru da se oma mož probat. Kad je divenica pečena, tete zovu na koštolaš, onako s nogu.
Al ne mož bit ništa brez fanaka koji imadu lipu bilu plašu po sridi.
 Ženska čeljad unutri nadivaju krvavice koje su isickale na sitne komadiće, pa kad se siče mož gledit u lipe komadiće mesa, a isto tako i u čvarklinu. Donela teta skuvanu žigaricu da sameljemo za paštetu i rižašku koju uvik pravimo. Dok radimo bila je i mala užna i vina kadarke koštat iz oni naši kadgodašnji čaša, jel iz ti se čovik ne mož napit pa ne znat šta divani. Jedna od ženski čeljadi metnila mast da se topi, a oma su zamrišile žmare. Šunke i pole slanine smo ostavili u prisolje. Tako se približavamo užni. A na astalu dugačkom za tušta čeljadi su divenice, krvavice, ciganj pečenje, a nije užna ako nema ni friške čorbe, kiselog kupusa, a naposlitku vrućeg prisnaca. Dica su dobila ist na malom astalu nuz banak parasničke peći. Naužnali smo se pa ajd da svršimo sve oko disnotora jel sad će mrak pa se mora i namirivat josag.
Posli svi zajedno na prelo koje tete prave. A na prelu sve lipo i čisto u čistoj sobi koju su podmazali krečom još jesenas. Dica u čistoj sobi sve podigli pra od prikošeđivanja na razmetnutoj slami i vike velike dragosti, teta samo kaže »dico, pazite na granu da se ne svaljuška, sa šamedle«. Muški svit sio da se kartaje filka u pet, dok druga banda duraka. Nazdravljamo kadarkom sve češće. Žene u njevu pripovitku,  smiju se od radosti i dičije dreke, majke stare predu vunicu jel će štrikat čorapa i kojičega, dica graje. Salaš skoro sam da prodivani od dragosti i miline. Večera prava disnotorska, friški fanki s pekmezom, el s pra šećerom, a ko voli ima i prisnaca. Ta ima l štogod boljeg na ovom svitu i ko nam mož ovaj adet uzet, čeljadi moja? Ta vrimena dica pamte cilog života, uspomene na disnotor osta, koja se divani dan-danas.