I tako škula, moderno kazano »express«, došla, da sam ju naručio ne b’ tako brzo došla, a raspust ko da ni ni bio. No, ja se naviko na baka Janju i druge i klupčicu te mi sad već postalo i ružno kad nediljo tri-četir put ne odem na divan. Sad već niko i ne javlja kad triba doć na klupčicu već sam odem pridveče i čekam. Vidim da stižu, juru, što b’ ja reko ko vitar. Posidale. Baka Janja volji da ona počne prva pa će: »Eto, čeljadi moja, ovi dana se baš ko i ništa ni ispodešavalo koliko znam, ni u selu a ni u svitu. Al eto ja bi se pofaljila da smo se mi ponovili. Ta vala prikjuče smo se za užinom divanili kako više niko nikog neće gnječit po leđi, noga, vratu, što j’ kadgode velika potriba kad ono juče užinamo a u dvor ulazi nikako stransko čeljade što bi rekli. Na uniforme mu piše ‘espres’ i pita ko j’ taj i da taj ima ‘espres’ poštu. Ja se mislim šta j’ sade to«. I tako moja sna se javi, potpiše i plati i objašnjava da j’ ona naručila jedan kako kaže »univerzalni masažer«, a to bi vam bila nikaka mirakula koji gnječi i šta sve ne radi i ovi su to već »exspress« doneli. Pa će ope baka Janja: »Eto, čeljadi, jeste vidili kako j’ to danaske: naručiš i ne okreneš se, sutra se probudiš ono već stiglo«.  Baka Manda se nastavlja ričma da joj drago da j’ saznala šta znači ta rič »exspress«. Jer tu rič često kogod u kuće spominju, a njoj sramota pitat šta j’ to, jel kako jilo jel za pit, jel za šta drugo? Sad vidi da j’ to ono što vala bržje ne mož bit, da kaže najbržje. Vidim strina Evča, što b’ ja reko političarka, naštudirala da i ona štagod kaže pa će: »Čeljadi, jest, jest danas je mlogo stvari ‘express’ no mi se tribamo pouzdat najviše u našu politiku jel ona je najcigurnija. Tu nema ‘express’ već se sve natenane proštudira kako će i šta bit. Politika triput izmiri, a jedanput siče. Jel tu kad promašiš, onda se svi češu«. E, mislim se, kako ova uvik ode svojim putem, o čega god se divanimo ona sve na politiku. E, sade već i ja znam da potli strina Evčini riči baka Marici vala »exspress« mrak spadne na oče pa vala već ko na kake utakmice skoči, ojidita viče: »Ta sve natenane u naše politike, ka’ smo ono već izbirnili vlast a mi još nemamo ni vladu. Jedni potli nas izbirnili pa već istu prominjili a naši se študiru, študiru. A skupoća iđe, leti. Cili svit divani kako će svega dobrano falit a mi sve natenane. E, sade se, čeljadi moja, mora ‘exspress’ radit, a ni da niko ne zna šta i kako nam se nazimu piše«. Na to će oma i baka Tonka: »E, stvarno čeljadi baš danaske sve ‘express’. Ni podigla nisam redovno penziju, a već nemam. Niki dan bio Uskrs, a sa’ će evo sam što ni Božić. Bome mi baš ovaj život prošo ‘express’ ko da sam niki dan bila divojka pa momci trčali za mnom, a sade vala da sam jedina na svitu niko mi ne bi tio«. Na kraju baka Janja gledi u mene, a znam da mi već i odviše poštiva makar sam dite pa sam klimne glavom. A ja šta ću, pripravio i ja par riči pa im objašnjavam da danaske skoro sve mož »express«, pa još naspomenem kako često zvona zvonu izgleđe da j’ i umrit lako, da ne kažem najlakše, baš mož »express«.