Evo Petrovo prošlo a nismo se ni okrenili. Vala sam mislio da će se s vrimenem i u svitu malo smirit kad ono vraga, još gorje. Neb se tu moglo ništa lipo ni kazat za ovo poslidnje vrime sem da nam niki dan ni došo unuk Marin. Al kako j reko biće malo pa će kaže otić na morje. E sad se študiram, jel da kažem kuće it, na koje morje, jer da ne kažem. Al da se kogod ne bi nabisio odviše jer to više ne znaš kad i zašto će se kogod nabisit, jer da kogod kaže da priviše reklamiram što bi rekli. Neću reć kuće it al ću reć sam toliko, a to j da iđe na najlipše morje. A vi se sitite onda di to. Pa vala neće niko bit protivan od komšija jel ne do Bog kogot drugi već: No neb ja bio ja, pa da trune u mene, moram kazat da ima i priporuka sa vr da se baš i ne iđe, da ne triba it na to morje di će it naš Marin. I bome sam da još naspomenem, kad se bolje proštudiram ovaka priporuka s vr, pa toj ko naj bolja jel najgorja reklama. E sad čeljadi moja za one koji ne znu šta vam dođe ta rič »reklama« kazaću vam da to dođe ko da vas kogot falji a bome mož i koda vas kogot ispljuje priko televizije, novina jel radija. Jest da ja baš i nisam za to da Marin iđe na bilo kako morje već da bi mi bilo draže da ostane kod kuće i da se ko uvik od svega i svačeg divanimo i ta mi provoza ute, moram reć ope nove lemuzine al šta mogu kad ja ne odlučivam. A vala on i zna šta j najbolje za njeg. I tako u mojmu študiranju vidim dolazi Marin i pravac do bunara. Eto, što mi drago kad ga vidim kako ujtru vuče kabov ladne vode iz bunara pa se u nje umiva, ta koda se ja umivam. Sida, pita oćemo prija jila rakiju popit pa će koda mi iz glave čita šta študiram: »Jel dida, šta ti misliš? Jel da iđem na najlipše morje ko što sam već naštudiro jel da sidnem pa da iđem na kako drugo morje? Sidnem na avijon pa odletim di oću. Pa na svitu ima bar morja kolik oš«. Pitam ga jel vidio nanom njegovom solnjaku šta su rekli s vr. Kako su rekli ko di oni ne bi nikad išli na to more diće on it pa ga i ne priporučivu. Čekam baš da vidim šta će pametno kazat. Na to će Marin, ko iz puške: »Jesam, jesam, vidio sam dida. Al za moje novce mogu kud oću. A ti što priporučivu, priporučivu što b rekli reklamiru rad politike a ni rad tog što tamo ni lipo i dobro. E moj dida kad pogleđeš na taj solnjak pa vidiš da se na to more iđu kupat i uživat najveći, najpoznatiji ljudi iz cilog svita od glumaca do sportaša onda ti oma pukne prid očima i ne triba ti veća reklama«. Mislim se, Bože dragi kako j ovaj naš Marin odviše pametan pa ga pitam: »Jel Marne to bi bilo onda ko kad bi nam sade rekli s vr da ne kupujemo više te limuzine što se zovu Mercedes, Audi, BMV jel Folcvagen za koje kažu da su najbolji na svitu. A kako znam u ti fabrika tušta naši ljudi  radi, za kruv zarađivu pa još i dobro. A sam da naspomenem da na tom moruju radi kad dođe lito i tušta naši ljudi. Ope za dobre novce«. Na to će Marin nasmijan: »Jest dida, baš tako. A ja ću it di oću a još ako j to morje što bi danaske kazali svetsko a naše nema mlogo študiranja«.