Faljnis čeljadi moja, jevo nisam baš zdravo uranijo, malo prošvrljo po avliji, namirijo to malo sirotinje pa sijo u lad, šta mož čovik radit kad je danas velik svetac, Velika Gospojina, a ni odmorili se nismo, juče bila varoška Dužijanca pa ko je dospijo mogo je vidit lipu misu i povorku, pa svečanost prid varoškom kućom, a tek uveče kako je bilo lipo Bandašicino kolo. Ja i moja snaš Jela smo jeto posli jedno trist godina prvi put omašili pa nismo bili na Dužijanci. Ne vridi divanit, nismo dospili a i stariji smo, nismo vridni stat toliko na nogama, bole i oteknedu, a vamo nismo baš ni bog znade kako s novcima, šta lagat. Vidi svit da su nas paore jopet isigrali s cinama žita, a kandar ćedu kojikaka gospoda što nemadu pojma kaka je paorova muka i dobro omastit brkove i na cincokretu, na kuruzi neće niko mastit brkove, kuruza neće bit, samo na štetu jel i triba sklonit s njive a to je još jedan trošak više. Konačno se malkoc i paor pobunijo, traktori su svudank po varoši, al svaka čast, kulturno su ljudi postavili te mašine, zdravo se paštre da ne smetaje rabadžijama što iđedu s posla i na poso, razumidu i muku oni u fabrikama, jedino našu muku malo ko razumi. Niki dan sam baš izružijo Perišu, i on se niki počo obricat kako jeto samo smetaju a i sam živi od njive. »Ta ne vidiš čovče da je dogorilo do nokata, oni svoje borme debelo naplaćivaje, nadigli su cine poreza, nadodali su niki kamata na to jezivo odvodnjavanje, dobili smo nike pritnje a niji briga što mi nemamo ni na jesen posijat a ni na proliće posadit a još i manje briga kako ćemo priživit, ta iz čeg misle da će paor opstat. Periša moj, više mi s takim divanom nemoraš ni doć, ako si se učlanijo u njeve kojikake partije i stranke, nazdravlje ti bilo, al nas poštene ljude ostavite na miru.« Kaže mi Joso da nisam tribo baš bit taki oštar, eto odavno smo pajdaši, al ja borme nikad nisam svoje prodo za nikaku milošću a sendviče ni ne volim čeljadi, meni su dobri i kru i slanina. A i da vam vako velim, svima vama što divanite kako je paoru lipo jal dobro, nemojte zaboravit kad vi lipo viknete »Živijo vikend!« i subatom pa tek nediljom sidite na terasama i ispijate kafe, ladna pića, taj paor što je sad izašo na proteste, sramota mu al mora, i onda namiriva, čisti ispod josaga, muze, vuče slamu, ditelnu i fajin se oznoji, paor nema vikenda, ni svetca ni petka, on mora svaki dan zapet i dobro se oznojit. E to vam divanim, tribate malo i podržat tog čovika što za sve nas pripravlja ranu a ne gunjđat jel nikom nije milo tirat traktor u srid varoši, virujte, i trpit da ga svakaki huncuti ismijavaje i maltretiraje. Zato mi je zdravo nika tužna ova velika varoška Dužijanca jel ovaj svit oko traktora triba da se raduje, da slavi i zafaljiva dragom Bogu za kruv a on se mora istiravat. Niki dan nas spomenijo i varoški gazda, veli da se zdravo paštrijo oko našeg sela a mi eto protestujemo, koliko se sićam mi redovno plaćamo porez, velik je Bošnjački atar pa kontam da nije svoje novce potrošijo, a ambulantu smo imali još od Titinog vrimena, a njegovi je ukinili. Ajd zbogom.