Faljnis, čeljadi moja. Ne triba nas trojcu ni pitat šta radimo. Jeto, sidimo i kukamo kako smo prošli so tom našom poljoprivredom. Ta, oma ću vam kast: lipo! Kugod ker na vašaru di prodaju kandžije: svako švićne po njemu da isproba kaki je švigar. Žitu se cina još uvik pravo ni ne zna. Divane da će plaćat po nikoj cini, a ondak uplaćivat razliku, ako je bude. Doduše, i nike godine su tako uradili, da ne kažem zglajzovali, pa nam platili još za frtalj škatulje cigaretle. Jeto, lipo pošten čovik da pošandrca od te državne milosti. Veli Joso, a kako vidim i Periša tako misli, da je za sve kriv minister. Vele da ne zna svoj poso neg da su ga tamo metili zbog partije u kojoj je. Doduše, ruku na srce, ja kandar niko gatam da nije ni to greda. Sve mi se čini da nama šepicu kroje te velike gazdurine što za budzašto pokupe od nas žito, a ondak ga priprodaju pošto oni oće, pa njima pun buđelar a nama Paje Rage račun i ponovo poso. Jedan te isti iz godine u godinu, samo dosad smo imali otkaleg potovat. Sad smo sve već isušili. Taka nemaština vlada u svita da to Bog vidio nije. Doduše, ima ko i sad ima, al taki je malo borme. Nije samo tako u našem paorskim gazdašagu, svudank. Jeto, na priliku, ja kad sam još prolitos išo da vidim koliko imam do penzije, očo lipo u, ta tamo već priko od Varoške kuće, ne znam već ni kako se sad to zove, virujem da siroti ni ti koji tamo rade ne znadu, pa lipo pitam di se gleda ko kad mož u penziju. Jedan veli ova soba, drugi iz te sobe veli ona soba, a svudank red pa moraš dabome čekat. No, na kraju, da ne duljim, potrevim ja sobu iz digod četvrti put, nuz put sam se triput posvađo al pak, ište meni gospoja legetimaciju. Ja je izvadim i dam, a ona ondak krene sokoćalo i kadli ono istiralo jedno desetak kojikaki artija, dugačko bar dva metera... Gledim ja u to, pa pitam di se vidi koliko sam ja dugo privridio, a gospoja mi veli da to ne zna već da moram pitat pravnicu. Ja se i sam latim zagledat, al to kugod da je pisano na starokineskim! Ni pokojni Mao Ce Tung ga cigurno ne bi znao rastolmačit. Kazla mi ona di je soba od nje, a kad sam očo tamo jedna mi opet kazla da je ona na godišnjim i da dođem za jedno dvi-tri nedilje. Ajd ja pravac kod jednog mog radnog kolege sina, on je zdravo učan pa ko velim valjdar će mi on kast. On malkoc to pogledo deran, pa slego ramenima i nije kazo ništa. Ajd ti, Braniša, lipo na salaš pa će tribat pogodit fiškala da ti kaže koliko imaš radnog staža. Jeto, to vam je pripovitka kako se ovi naši foteljaši staraju o običnom čoviku. Bože dragi, di su ona vrimena kad su ti javili kad tribaš ić u penziju. Sad neće ni kad sam odeš da te barem lipo pogledaju, a kamol posvituju. Doguralo s ovom skupoćom do duvara pa valja lipo zasukat rukave, pripinjač na nogavicu i na biciglu pa tražit kakog posla, čeljadi. Ne dospiva od prvog do prvog borme. Male su arende, a još te i privare. Vid ti mene: ja se razdivanijo, a  samo vas zadržavam od posla. Vas koji imate. Ajd, zbogom, do drukput.