I tako, uskršnji sveci prošli, a nismo se ni okrenili. Ni nedilj dana ni prošlo kad evo ti osvanile baka anje i njezini druga. Vala nisam ni posklanjo stolceve i astal ispod ora, a one se već nadesile i viču di sam. Čeljadi moja, pa one više ni ne pitu majku jel mož doć, jel smiju i kade da dođu, već ulazu ko kod svoje kuće. E, mislim se, sade nećete dobit ni soka, a ni kolača kad ste niste najavile. Mislim se šta se sade važno desilo i od čega ćemo se sade divanit? Baka Janja sida ko u pročelje makar je na dvoru, a pored se redu baka Marica i Manda. Ope nema baka  Tonke  pa j misto nje došla sna Marija. Od prve sam se i zabrinio, jer ni skoro nisam vidio baka Janju taku jidnu, bisnu. Ko uvik, prva počinje kako više nema reda i poštivanja nikog i ničeg. Kaže da nji o-ho-ho nisu došli kod nji kući čestitat Uskrs. Za sramotu i od oni najbliži, sramota j‘ kazat koji kaže. Pa će: »Zamislite, čeljadi moja, pa oni čestitu priko onog sokoćala od lap-topa. Gledu se svi ko na televizor pa jedni drugima cvrkuću, čestitu, poručivu sve najbolje i šta sve ni«. Kaže da bi razumila da j‘ to zbog korone jel što su u druge države pa nisu dobili slobodne dane al da su na drugi kraj sela i da vitar duše, kiša pada i da grmi pa zato ne možu doć, to baš ne može razumit jel to tako nikad ni bilo. Na to će baka Marica da j‘ čula da su jedni iz sela naručili da im misto zeca dicma donese darove kako kažu »brza pošta«. Kažu da j‘ lakše, da se ne moru mučit i pravit gnjizdo a dade i majke ne moru it trošit vrime it u grad kupovat darove. »E, ako j‘ to istina onda j‘ ovaj Uskrs cigurno najcrnji vrag umišo prste«. Vidim baka Manda se napućila, natafrila se, ne može dočekat da kaže svoje. Ka‘ j‘ počela, toliko j‘ brzo divanila da j‘ počela priskakat, mišat riči. »E, žene, pa ovo j‘ sad postala linost taka da se za Uskrs više ne kuva šunka ko prija. Ni jajca se ne kuvu. Ni ren se ne renda pa pravi po starovirski, a ko će jajca šarat, taki više baš i nema. Pa čak se ni kolači i torte više ne peču već se naručivu jel kupuju po nikakim velikim radnjama.« Sve kupovno, kaže. Sve ima u dućana i još kažu da j‘ to isto tako fino ko kad se kod kuće napravu. Kaže da su i kod nji u kuće maltene skoro tako tili. Al kaže da j‘ ona digla taku bunu, graknila da se na sokaku čulo, da su svi dok trepneš zaćutili i latili se posla. Onako kako triba, kako su naši stari radili. Na to će baka Tonkina sna, sva onako važna da eto ona ni išla na misu za Uskrs jer je bilo loše vrime pa je na televizije gledala uskršnju misu i bila j‘ odviše lipa. Ka‘ j‘ ona to rekla, ništa j‘ puklo a baka Janja se izvrnila koliko j‘ dugačka sa stolca. Diže se i cuje, ju-ju-ju, Bože dragi, Gospo draga, ne smim ni pomislit šta i koga sve. Ni ne sida već ko velečasni na mise diže ruke gore i gledi u nebesa pa će: »Bože dragi, oprosti njoj a i nam što ju trpimo; mi ovake stare stigle na misu za Uskrs a ona ne ode zbog lošeg vrimena«. Dalje nisam baš razumio, al dok je skoro trčala na vrata vikala je Mariji da kaže Tonki da pod hitno ozdravi a da ona međ nas više ne dolazi. Baka Manda i baka Marica sve uplašite trč za baka Janjom koda su i one skrivile štagod. A sirota Tonka sna se krsti i viče: »Šta sam ja zgrišila?«. E, mislim se u sebe, da baš i jeste veliko zgrišila kad slavi Uskrs nove fele a tako štagod kod baka Janje i njezini druga ne prolazi. A bome ni kod mene.