Eto i ova škula se polako vraća na staro jel fala Bogu jel nije baš i ne znam. Ni uranio dobro ove subote nisam a majka mi onako usput kaziva kako će danaske oko deset doć baka Janja i druge. Ajd, nisam bio zbog škule na poslidnja dva divana pa se mislim da ni za bacit čut šta ima novo u svitu, države, selu, sokaku jel komšiluku pa još iz prve ruke što bi rekli. Ni oče nisam redovno opro kad čujem majku kako vice: »Marne, evo stižu baka Janja i druge«. Baš su dojurile, sudarili se na vrati, grlu mi ljubu ko da mi sto godina nisu vidile. Posidali ko uvik i baka Janja, ko uvik, počne prva. Kaže kako će se sve smrznit od ovog vrimena, kaže da su se kajsije procvale a ono došlo minus 10 pa se od za ovu godinu možemo oprostit. Sva bisna kaže da j’ jedino voljila popit malo rakije od kajsije. Uvik najbolje za cirkulaciju, i liti i zimi. Kaže da će ono malo što j’ ostalo od priklane potrošit do kraj zime. »A kako j’ čula i cine veštaka i nafte su da se smrzneš kaže. Pošto će kruv bit, ulje, šećer... na jesen to vala sam dragi Bog«, baka Janja će. Baka Tonka, ko uvik, diže dva prsta pa će onako sva još rumena od zime: »Jest, jest, jedni se već smrzavu, drva su potrošili a nova nisu doneli, pa su još i poskupila«. A kaže da j’ čula da j’ onaj paket, palet, pelet jel kako li se već zove poskupio do neba. Kažu, duplo pa još mož kupit onaj što baš i ne gori. A i gasa baš nema pa j’ i poskupio. Misli se naglas: »Ko se ni smrzo, smrzniće se ako nema debeli bućelar«. Taman kažu ovo j’ najjeftinije i najbolje za ložit pa se ljudi primunduru na to kad ono za par godina ako ni i kraće to ispadne najskuplje. Pa ti budi pametan. Pa ni to an-cvaj sa’ ću malo ovo pa sa’ ću malo ono. I odjedanput svi zaćutili, muva se čuje. Čeka se ko će. Baka Manda će sva važna: »Bože, žene, pa vi od ma čega, pa ne vidite šta j’ u svitu sade. Jutroske sam se smrzla ka’ sam vidila na televizije kako se ope ratuje, kako se ruši a ljudi bižu. Pa kad su rekli da j’ i u našu Hrvatsku spalo štagode zaledila sam se«. Kaže da se onako baš zaštudirala pa joj spalo napamet da ne b’ bilo loše da se u tom ratu sve zamrzne makar na sat-dva da se malo svi u glave proštudiru jel to sve baš triba tako. Eto posli ovi riči čak ju i baka Janja pofaljila prid svima kako j’ pametno rekla. Baka Marica koja j’ uvik bila ko malo smušita kaže da j’ njoj ko uvik sve to sumnjivo, no ona ne mora otić u svit jel gledat u kajsije pa da se smrzne već joj dosta otić u zadnji dvor pokupit jajca, a nji nema. I kokoše se ko da smrzle pa i ne nesu. »A kad nema jaja, onda nema ni misenja i kolača žene drage«, baka Marica će. Izredale se i vidim baka Janja gledi u mene, pa će: »De, dete, kaži jesi l se ti od čegagod smrzo jel će ti se štagod smrznit kad već od smrzavanja divanimo?«. »E, bome, baka Janjo, baš jesam«, ko iz puške ću. »Eto, kako j’ počela redovno škula posli korone svaki dan po koji kontrolni, što god mož kažu. I svaki dan se smrzavam i kod kuće dok se pripravljam a i u škule dok pišem«. I tako ja skočim od dragosti sa stolca misleć da sam baš pametno reko. A potli ka’ su se svi razišli, mislim se kako j’ zima pa ni ni čudo da se čeljad smrzavu, kad prija kad kasnije.