Čim počnem s ričma »e, Marne, Marne« možete znat da mi štagod odviše ni jasno jel mi ni povolji. Da ne kažem da sam omatorio pa mi pamet još ne radi. Eto kako se okišilo pa i zaladilo mora se čeljade priseljit unutra i tražit di će se smistit. Nuz šporenj, kaljavu, radijator jel štagod modernije. I ni sam dosta to već tribu debele čorape, debeli cveter, popršnjak, čakšire debele i dugačke gaće. I šubaru da ne zaboravim. Eto, mi imamo centralno i kad to sve sabereš to ni ipak onako lip osićaj ko kadgod kad smo se svi rpili  nuz paorsku peć, nas troj dice pokrivalo opaklijom, da sam ne iđem priviše unatrag već da se vratim šta sam tio kazat. Eto, slušam na televizije kako sve poskupljiva pa slušam mlade u kući kako j i kod nas grijanje poskupilo. Eh, mislim se, pa ka j poskupilo na televizije a da kod nas ni poskupilo. I slušam tako, slušam... pa se u sebe krstim da niko ne vidi, ko što sam reko ni mi jasno. Toliko smo žurili otić na centralno, kako kažu, i to na drva. To sam i razumio, drva u šume koliko oš, iđeš pa naradiš, platiš i doneseš, na jednom mistu ložiš i to digod maltene u zadnjem dvoru. Kuća ti čista, nema gareži, prava, brloga, ne moraš čistit odžace svake godine, moleraja ritko i da ne nabrajam. No, ondak smo se u žurbe pribacili na pelet. Kažu, nestalo j drva u šume, bome tu stvarno ne lažu, ovo j još čistije, lipše, iz džaka sam sipaš. Nikakim malim usisivačem sam pokupiš pepel. Al ljudi sade sam vidio koliko mi virujemo da u radiju živu mali ljudi. To što j juče bilo ko jeftenije i kako divanu mlogo bolje odjedanput postalo zamislite duplo skuplje. Ka sam čo koliko j prošle godine košto pelet a koliko danaske, oma sam se sitio one starovirske, što ne daš na mostu daćeš na ćuprije. No, ovo j jedino došlo odviše brzo, nismo se ni okrenili. Al što j najčudnije za pelet na televizije ne divanu da j poskupio, sam divanu da j poskupio gas i benzin pa se mislim Bože dragi toliko se faljimo da svega imamo što bi mladi rekli “puni smo ko brod“, a ono baš i ni tako. I divanu nam da su to nikake špekulacije, da su Rusi jel Amerikanci krivi, jel ova Evropa. Al, Bože dragi, kad se sitim i toga da su nama uvik a i sade i uvik drugi za sve krivi ni mi iznenadilo. Eh, a šta mislite da smo svi ošli na gas. Ima već deset godina, možda i više razvukli nam po selu gas. Raskopali, metnili, zatrpali i onako da se čuje krenu faljit, saće, sam što nije procurio, najjeftenije, najčistine, biće na rate za uvuć. Sam nisu rekli otkal novaca čeljadetu da cilu kuću primunduri na novo grijanje. Pa isto tako študiram, drva nisu poskupila tako, jest da ji nema, jel ji ima za bolje ljude kako divanu al je mož kako-tako nabavit. Al ope navikli smo se po svaku cinu na moderno grijanje pa makar nas na kraju „vozali“ da ne kažem kako nam guljili kožu s leđi. I tako, čeljadi moja, kad obrneš, okreneš, natrag ne mož, naprid još težje pa ostajemo na istom. Kako god mi mislili da mi određivamo s čim ćemo se grijat ispadne da ni tako. Pa ti vidi onda kad študiraš na šta š se grijat. No, na kraj krajeva Marne ko ima  „ti novaca“ ne mora ni študirat. A ko nema što bi rekli onda »urku pa pod dunju«.