E Marne, Marne, mislim se. Dotiro si do stote a još ne b nanaj svit, neb bacio kašiku što bi rekli. A sve ti smeta i za mlogo šta nisi, da kažem za malo šta si. Dok je bilo sunce i vruće, dok su nas komarci napadali ni valjalo, e sad zaredala kiša nedilj dana, ne mož nos promoljit na dvor i već nevalja. Orasi počeli spadat, sve u bašte trune, da ne poviruješ. Sve ko oparito. I štaš pametnije neg sist isprid tog sokoćala što zovu televizija. Po cili dan pritiskaš ona pucada a ono se reda jedna, druga, treća ... stota televizija, od CNN, RTS, BRD... na ovakom pa onakom jeziku. Te privadju te na stranskom. Pa program ovaki, onaki, svakojaki. Sve znu, od podruma što bi rekli do tavana. Da se ne makneš isprid nje cili dan. Da kažem cili svid isprid tebe. A ja b sve to do za štagod malo, a to j daj moj unuk Marin sade tu. Kažu onaj do cilo kraljevstvo za konja a ja b do vala jutro zemlje, i to one prvoklasne, ko iz puške. Sam da j Marin tu. I da ovaj moj jad metnemo ustranu te da se sade vratim na pravo. 
Probudim se ja jutroske još za mraka svaj oznojit. Al sam se probudio al ja isprid vrati ležim. Sve mi boli kako sam spo priko stolca pa priko astala. Koda sam bižo najkraćim putem do vrati. Svaj izudaran ne mogu se podić al sritan. Fala dragom Bogu da sam se i probudio i da vala ni sve istina što sam vidio i čo u snu, a moždak i reko. I oma mi se ukaže ope kako sanjam. Ljudi moji tako štagod ni najgorem ne bi poželjio. Sanjam da sidim isprid televizije ko obnevidio. Gledi mi televizija ko zmija žabu. i nikaka plavuša, zalizana, namazana a polugola mi naredjiva. Zamislite kaže da ja isprid nje kleknem al ni na vankušac već bez njeg. Da tako klekačke gledim u televiziju i ponavljam sledeće: »Virujem u ovu jednu i jedinu televiziju, virujem gazdama od televizije, glavnom uredniku i svima što divanu na ove televizije, virujem u sve što se na nje prikaže i kaže, virujem u ovu televiziju i kad odem nanaj svit «. I to sade oma dvajst put, i tako svaki dan kad se probudim, prija svakog jila i prija neg što legnem. I uvik kad mogu u bilo koje dana da sam virujem. Da Vam kažem dokle sam ja tako gledo, i ponavljo ne znam al znam da sam vala od stra krenio bižat. I tako sam završio vamo isprid vrati. Evo žena mi diže, cuje se na mene a ne može mi ni ni podić a ni pomoć. Onaka bisna priti se da će svu burad polupat, da će sve vino proljat, da će mi prijavit kod velečasnog kaki sam brez mire pod stare dane. A ona ne zna šta j mene snašlo. Mislim se da bi sigurno i ti ženo bižala da si ovo doživila. Ne znam da joj kažem jel ni, ta neće virovat da tako štagod može postojat. A vite čeljadi da može postojat. 
Nikako sam se digo, sio na krevet pa gledim. Mislim se e saš sorovat televizijo. Tebe da ja virujem neću ni kad ti sanjam. Pa ni vrime ne potrefi, a da ne kažem kako sam falji kako j sve lipo kod nas, jeftino i slatko. Najjeftenije i najsladje. Kako smo pobedjivači, sve pobedjivamo. Sve ko u raju a moj Marin očo iz tog raja. Pa ko tu laže, i kako da ja tu virujem pa još sve onako kako naredjiva ovo sokoćalo. Eeee da sam ju ja kupio letila bi ona s mista na dvor. Mislim se da friško moram otić u crkvu na misu, pa još velečasnim u tri oka što bi rekli za spas protiv ovakog virovanja podivanit.