Najpametniju klupčicu ope je dragi Bog popunio. Niki dan je mene baka Janja uvatila kad ni imala njezine druge za divan, pa sam moro slušat njezino študiranje od odlaženja razni fela. Koda su se uplašile žene da ne kažem babe, baka Janje, kad evo ti ko vitrem donešene sve se pokupile a ja željan da čujem šta j novo s one, strane tarabe naćilio uše. Baka Janja koda ni divanila sto godina počela oštro, pa na koga će drugog neg na državu. Eto, kaže, na televizije kažu sve nam raste najviše u komšiluku i širje, pobeđivamo koronu, nakupovali smo oružja pa smo tu najjači u komšiluku pa i širje, otvaru se radna mista digod se okreneš, iz cilog svita ulaž u nas. Svi radu. maltene sam oni koji su najliniji i neće, ne radu. I onima za koje nema posla država da novaca. Penzije rastu. Škule se otvorile, dica radosna a dade i majke još više. Žito površito davno a saće i sve ostalo. Biće za nas a i za prodat štagod malkice. Eto ne mogu ni popamtit šta sve divani baka Janja pa se mislim šta sad ima i divanit ka j sve rešito, napravito, opravito... I onda u času ona još zagalami na žene, koda su one krive. Pa će, nanovo kako sokoćalo od televizije kaže da smo pobedili, da smo svoji na svojmu, a ona kaže da to sve možda jeste istina al glavnog neprijatelja nismo pobedili. 
Baka Tonki ni bilo jasno otkale sve to baka Janji kad je i ona gledala sokoćalo od televizije pa je i zapitala baka Janju ko j to naš najveći neprijatelj. Baka Janja sva važna će da su to martini. Baka Manda će sva u čudu pitat pa kaki crni martini Janjo. Bože žene pa zar vašu kuću, bašće, sve vaše, nisu napali smrdljivi martini. Ima ji di ne zamisliš. Jidu sve živo, pa još smrdu ko niko. Cunju tamo di i ne zamisliš. Od tavana do pridnje sobe, u ormanu ispod kreveta u krevetu, medj robom. Sam još fali da je u snu nadjem. Baka Marici oma stala na stranu baka Janje pa će onako sva važna da j Janja pravo divanila, da se država za sve brine a ne brine za borbu protiv smrdljivi martina. Niko ne spominje da nema grane, lista, paradičke, paprike, jabuke jel briske, grožđa, nema di ga nema, di ni zasmradio i nagrizo. Nisu gadljivi ni na kobasice ni na slaninu. O svačem se divani na tom sokoćalu a o smrdljivim martinima nigdi. Čak ni na tarabama ne piše ništa od smrdljivi martina a tamo obično svašta bude. Ispada da su smrdljivi martini svoji na svojmu a ni mi. Baka Tonka će sva uzrujana kazat da j najbolje oma otić do velečasnog, pa možda da kako se moljimo za kišu pitamo jel se možemo moljit i protiv smrdljivi martina. Jel tu otrovi ne pomažu, ni vrućina ni zima. Kaže da j čula kako j u poslidnji svatova mlada u vinčanice sila na smrdljive martine pa j tako merisala da nisu znali šta će a da su tri smrdljiva martina našli u komšiluku u čarapkama malog Marka. I baka Mandi se upaljila sijalica pa će stidljivo da triba triba pitat i kod vlasti jel oni možu štagod pomoć. Baka Janja će sva važna da sve to tako triba al cigurno triba i zvat sve u Dom kulture pa da se sva čeljad pobuni i kaže šta misli o ovoj nevolji. Jel će mo pobedit il će mo ostat bez kuća bašća i voća i mirisat na martine, baka Janja će skoro vičuć. I tako su se žene razišle al nisu po mene ništa dogovorile kako će sve ispast. Bilo je sam, triba ovo, triba ono. Biće izgleda da smo sve pobedili al martine ne zna se ko će i kako. Na kraju se mislim biće onako kako nam dragi Bog da a on će cigurno pitat na kraju za mišlenje pametnu klupčicu.