Ka j važno i po najveće žege »najmudrija« klupčica radi. Baka Janja – Štukina, baka Manda – Sovicina, baka Tonka – Oblakova i baka Marica – Striljina zarana se skupile, što bi rekli još za ladovine. Ja na vrime vidio da žuru pa se smistio s one strane tarabe. Ni mi baš bilo jasno šta se novo desilo što bi one tribale razrišit jer dada i majka ništa nisu divanili. No, pošto su ko što sam reko one  bile »tolmači« svega živog, mrtvog, onog što će bit u selu a i širje, mislim u cilom svitu a tako su se friško sastale, cigurno ima štagod novo. I sade sam imo osićaj ko da su baš tile divanit jače da se čuje s ove strane tarabe. Počinje ko uvik baka Janja, ona j, ko što već znate, glavna. Eto, slušala je prošle nedilje dok je posli velike mise malo stajala i divanila isprid crkve kako j u selo došo novi trener. I gle nju, mislim se. Pa stalno divani da ju noge i krsta bolu, da do klupčice dođe na pirulu što bi rekli a sade eto ošla u crkvu, pa još posli stajala isprid i divanila, i baš sade eto ka j došo novi trener. Kad ono gle čuda i sve druge potvrdile kako su čule da j došo novi trener, a još veće čudo j da su sve bile te prošle nedilje na male mise. Mislim se, e ove su popile škatulju pirula da bi take bolesne i stare ošle na misu pa još donele tu vist. »Prid našim timem je svitla, velika budućnost«, glasno će baka Janja. »Kako sam čula, novi trener će natirat igrače da trču, kako dok se pripravlju i treniru tako i na utakmice. I da se prija i posli utakmice dođu pobrinit za teren. Da sve bude tip-top što bi rekli a ni da nam je teren i oko njeg ko na napušćanom salašu. Kažu da će prija svake utakmice bit molitva a da će divojke, žene i zabavu morat svi zaboravit dan prija utakmice. Kažu da j priporučio igračima da misečno makar jedanput odu na misu, lično, a da to ne radu priko žena, dice i koga sve ni. Tako barem dok traje prvenstvo i kad nisu na godišnjem jer dok traju škule. Kažu, ka j novi trener izašo na teren na prvom trenigu, pa ka j pokazo kako se dribla, uklizava, glavom sigra... pa još posli treninga latio pa metnio prskalice da poprska travu di je ugazita i manje je ima, skinio mreže sa golova pa je uno unutra, svi stali pa ne znu kud da gledu, šta da radu. Pa održo litaniju da na kraju svakog treninga svi zajedno triba da ostavu red za sobom a ni da to kogod drugi radi misto nji, svi ošli kući ko popariti. Ne znam jel istina al tako kažu da j reko i da će otić kod župnika vidit šta radit da bude više navijača i da l on može štagod uradit pa da iz poslidnje lige odemo u višu. Bome posli ovog divana nit se kogod od žena pobunio nit je kogod reko štagod novo, drugo da j čo. Izgleđe ko da su sve bile za istim astalem kad se divanilo o novom treneru, a ni iste nedilje posli mise isprid crkve.« I ja sam se zamislio kako će to uspit što j baka Janja divanila kad je izgleda svima tu bilo dobro, igrači nisu morali ni trenirat nit se borit naročito u poslidnje llige. Svi su se radovali kad pobedimo, a to j bilo riđe. Nikom ni smetalo igrallište ko na napušćanom salašu, a niko se ni moro ničeg odricat nit kogagot tirat digod. Svima bilo dobro. No, mislim se, ajd da vidimo, novi trener pa još ako se župnik umiša možda štagod i bude. Al se mislim ko zna oće narodu i to pasat, mislim novi trener i kad krenemo pobeđivat.