Bać Ivu ope, drugi put u nikoliko dana, spopala nikaka zimomorija. Taka  gripeština ga skoro ni skobačila. Pokrijo se priko glave, pa po dunjom dršće ko erceg. Sve mu koža o glave boli, ko da mu mozak oće iskoćit. Vidi, to se nemož rešit brez doktora. Nazvo tu abolantu u koju ti oma šalju, al nisu po njega oma poslali hitnu pomoć, rekli mu da dojde sam. Ošo na avtobusu. Isprigledali fa isnimali na rengenu, doktorica veli moraće u Sombor, poslaće ga sanitetckima kolma. Tamo mu jedan stariji, ozbiljniji doctor ponovo poiščitavo no što snimito na rengenu u Apatinu. I, najlipše što ispalo, njegovi iz Apatina, ka bijo goto, nisu po njega tili poslat sanitecka kola, nego u njegovo misto moro dojt natrag na ajzibanu. Nogu prid nogu, jedva došo do štacije u varoši. Za vožnje se malo ko odmorijo, al od njeve štacije, do doma jedva došo. Ne može dijat, prsa ko da mu se raspadu. E, sad, ne zna se ko ga lići, ko bi ga ličijo I kako. Vaj dotor iz Sombora mu reko da na kontrolu dojde u petak. Doktorica iz Apatina ga na kontrolu poslala već u ponediljak, pa mu baš i ni bilo pravo. Ope mu snimili pluća, a doktor lipo reko da ne dolazi prija petka, kogod dag a šalja.. Vaj put doktor iz Sombora zvo apatincki sanitet i reko jim da možu poslat kola za bać Ivom, za danas je gotov. Jeste da su poslali. Al se bać Iva none zima načeko,  Prošlo vada već više o tri sata pri neg što se krenili u bać Ivino selo. Eto , došo doma, već se sto vatat mrak. Bać Iva ne zna jel bi pri štogoda popijo, jal pojijo, a moru on i njegova dobro odmirit I poraspoređivat medecine što su jim za popit. »Bome, u petak ćeš i ti samnom na kontrolu. Ja već u vi boleština baš i nemožem zabardat puno toga što mi doktor napripovida, pa da štogoda ne propuščam«, veli bać Iva i izvali se na krevetac. Samo što zadrimo, njegova došla javiit da je ručak nastalu. A i vrime je, misli se bać Iva, još smo davno fruštukovali.