Faljen Bog čeljadi, ja jutros iđem u dućan rad kruva pa ni pet ni šest susritnem mog dobrog pajdaša Tomu, zovedu ga Tošo iz Tavankuta, al nisam ga vidijo već misecima, stigli smo se samo javit jedan drugom, dignit šešir i kast faljnis jel to ovim našim Somborskim drumom leti limuzina do limuzine, neda odvida ni sekundu, mora čovi čekat po dana da mož samo put prić do komšije, a kakdgod se išlo uzajmit štogod, sitne paprike, jal papra što zafali za užnu, mislim se u sebi kad bi ta sad užna bila.. Tiram tako dalje i baš sam se razbisnijo, do čeg je došlo, sve se pomodilo, svaka avlija po dvi tri limuzine a drumom prava tarapana. Kadgod se sićam samo išli špediteri, karuce i po di koja limuzina jal kamijon a sad... Gledim i ove mlade, jedno dite pa njim mala limuzina, fali joj ovo, fali joj ono, trese, nije dobro ovo a mi kadgod, ja i moja Jela, imali fiću pa peglicu, dvoje dice odranili i sotim malim limuzinama išli svudan po onoj velikoj državi i nije nam bilo ni malo ni tisno, svit se skroz pogospodijo kad vam lipo velim, ova mladež ni pomislit nebi mogla živit kugod kadgod kako smo odranjeni, jel to dobro jal nije andrak će ga znat, al mislim da je i kadgod bilo dobri običaja i nebi i tribalo samo tako odbacit i zaboravit, zašto se nebi moglo kugod s nošnjama, igrama i svirkom opravljat i načini posla? Mi to probali već fajin davno opravljat po ugledu na Dužijancu, berbu kuruza i sičenja kuružne al nije dugo trajalo, lipo nije svit bijo za tim, a šteta velika jal ovi mladi samo za koju godinu nećedu ni znat kako se kadgod brali kuruzi, a za šiljak i sičivo, klupu i badanj već nisu ni čuli. Doduše išo sam šorom i još uvik imade digod koja klupica kuružne al samo na okućnici, ko imade veliku avliju pa posadijo koji red u kraj nje, onako pod petu al ta čeljad i sama imadu priko sedamdest godina i još malo pa se ni to neće moć vidit. Sad samo kombaji lete tamo vamo ko muva brez glave, žuri se i svi bi da poso bude gotov još juče, a lipo znamo da je dragi Bog za sve ostavijo vrimena i da će se sve postignit, di neće pa kadgod se radilo s konjima pa se poradilo, a ne sad. Ne bi vam divanijo ni od kaki vesti čeljadi moja, ode kod nas u Ivković šoru je niki dan nestalo struje pa mi se kandar malo pohabala televizija i ne gledam je, a možem vam kast da mi već i dozlogrdilo, kako kažedu posto sam niki zavisan od nje a na njoj stalno isti ljudi, divani mi Periša da on već naviko pa čim krenedu visti on unaprid znade ko će divanit pa mu oma kaže faljnis, divan je uvik isti pa ga već i zapantijo, a kad završi kaže divandžiji zbogom. Joso mu veli kad je isti divan zašto ondak i gleda, a Periša veli da kad već plaća tu skupu priplatu što oped zakidaje nuz struju onda da štogod i vidi, doduše šta imade i vidit mislim se, meni Jela ne da da gledam zadruge i parove, a drugog nema čemu se mož čovik bar ismijat… Jal isplakat.. Neg zbogom čeljadi, ja se razdivanijo a moždar vas zadržavam ako ste u poslu, ajd zbogom.