Puno nji veli, jesen najlipše doba. Izajdeš u polje, sve se lipo šareni ko da omolovo kakigod nebeski moler. Sve dozrilo, cili atar meriše i na gunje i na kukuruze i na cuncukret, a kadgoda najviše meriso na grožđe. Istina, meriso kadgoda i sprolića, al davno, dok se još nisu špricali  korovi, neg se kukuruzi parali i okopavali, a po žita bi se zašlo, pa bi se trava čupala ručno. Za bać Ivini stari po cilomu ataru bilo vinograda, lipši o lipšega. O prvoga špricanja do berbe nadaleko se plavili. Danas mož triput obit atar, a taki vinograda najt ni za lik. Jedino digoda, dfaleko o svi puteva, mož vidit kakigod starovircki, o nikoliko redi, što radi di koje staro čeljade. Mož vidit i par novi, veliki, posaditi pri koju godinu, al ti se radu moderno, pa ope nema ni špricanja galicom, ni nakoga okopavanja kako se spominje u stare pisme, ni berbe na mobu. Sve se radi za novce. Zoto se Marka i bać Iva obradovali ko dica ka ji dida Pera zvo u berbu. Jedva i dočekalči taj dan. Ni se ni skroz razdanilo, obadva se digli i umili na bunaru. Još pri nji uranila bać Ivina, pa za dram zamerisala kafa, al i friški paretki. Velu, dida Pera će se obradovat ka ji donesu. Nema ji ko napravit u njegove kuće. Njegova još pri dvajs godina ošla pivat anđelima, a snaje ko snaje, najlakše jim reć ne znam ništa o toga starovirckoga. Popili kafu, potovarili u Markinu lemuzinu što imali, pa se uputili ko dida Pere doma. Naskaku već o njegovoga kuma Pave vatrena kola i upregniti riđani. Tako svake godine. Kum Pava ima i lipi, novi špediter, ima i maloga fergusona i prikolicu na dva točka, al dida Pera voljijo da mu u berbu dojde na riđana i vatreni kola. Veli i umriće po starovirckomu, pa onda tako može i vinograd brat. Unišli, na dvoru već namistit dugački astal i klupe. Bać Ivina latila nikoliko tanjura i na nji naredala paretaka. Dida Pera muškima naljo polučke rakije, a ženckima štamblike nikakoga likera višnjama što sam pravijo. Pomolili se, nazdravili i založili paretkima. Na kola natovarili otvorito bure i na njega metnili mlin. Iz vojata izvukli i presu, odneli je ko kace. Ka će se već krenit potovarili košareve, u jednoga metnili što se pripravilo za fruštuk. Policu slanine, šunku i debelu kobasicu što se ostavilo za berbu. U jedne košarice poneli luka, sose i paprike još ima u baščice na kraj vinograda. Lapinja će nusput uzet ko pekara, dida Pera naručijo još juče. Na kola se udesilo i nikoliko čeljadi, drugi ošli na bicigla. Bać Iva i Marka se nikako stisli nuz kočijaša, žene posidale u šaraglje na košareve. Bać Ivina i ¸još dvi ostale ko dida Pere doma, one će zamisit ukiselo gibanicu, velike dvi struke makom i i isto toliko orasima i pometat nastal sve što triba za ručak. A znade se, ko dida Pere se za berbu kuva ovči paprikaš. I to ne makarkaki. Dojde ga skuvat selcki čoban. Taj se otranijo međ ovcama, pa cigurno znade najbolje. Dida Pere, ka se krenilo, bilo puno srce. Jedino mu se steškalo što mu nema dice ni snaja. Vada su tamo u varoši jako zauzeti, misli se, pa nisu mogli dojt. A tuko jim depešu.