Bać Iva se niko jutro, potli vidijo da taj dan Ilino, probudijo i iskukucnijo krospendžer. Izgledalo mu ko da ni svanilo, pa veli ide još malo pridrimat. Jedino ošo zapalit radijon u kujne i ostavijo otvorita vrata. Veli, ako ne može zaspat, baram će, ka dojde vrime, čut šta ima novoga. Došo natrag u krevet, san neće na oči. Najedamput se preznijo, na radijonu stali divanit di se i šta nudi za kupit, po tomu znade da još pri frtalj sata izdivanili sve novo. Vidi da ga jutarnje svitlo privarilo. Oma ošo naložit špojer u kujne i metnit kafu za njega i njegovu. Probudila se i ona i oma otvorila širom kapke o sokaka. Samo stala mrndžat, ko da nemu pravoga divana. Ka dono kafe tamo di spavu i pogledo krospendžer, bać Iva opazijo zašto. Naskaku ne mož vidit dalje o druge bandere, taka se magluština spuščala. Na crna, gusta, ko da će sutra Sisvete. »Eto, di bi onda i bašća bila kako triba, va će baš dobro opalit sosu i krastavce, a ko zna šta će ispast i o paprike«, veli njegova i srkne malo kafe. Oma se namrgodila, kanda oparila laloke. Bać Iva kafu istom dono, ni se ni mogla tako brzo oladit da je čeljade može pit. Dalje baš i ni bilo puno divana, njegova kanda ni bila najbolje volje. Na radijonu stali divanit šta ima novoga. Najprvo o te dosadne gripe. Bać Iva oma sto ništa biližit. Ka se ope stalo svirat, isapijo no što biližijo i dugo gledo u to. »Ta de već jedamput gukni, šta ope ni dobro? Vidim da ćeš puknit ako to ne izdivaniš«, veli njegova i pomeće nastal sve što pripravila za fruštuk. Njoje istopila jedan škvarak i speklča dva jajceta, njemu šnjitu crnoga kruva, kuvano jajce i čaj o titrice. I šaku medecina što popije izajutra. »Ta šta se tude ima divanit? Eto, lažu nam ko da smo nerazumna dica. Vamo divanu da svit svašta trukuje po sokoćalu, da su svi protiv nji, da doktori što divanu štogoda što ne divanu njevi samo podbunjivu svit, a vamo nam svaki dan lažu priko skoro svi televizija i novina. Da ni sokoćala, svit ne bi ni mogo čut, vidit i pročitat štogoda drugače o njevoga. Viruješ, već sam se i sam toliko zbludijo, da ne znam više šta bi i komu virovo, a šta i komu ne. Eto, malopri pribiližim, doktorica divani koliko novi gripozni ima u koje varoši, za dram isapim, bome pešes stotina, brez dvi najveće varoši. Potli toga ista ta doktorica veli, u cile države ima dvitri stotine novi gripozni. E, pa ne znam šta bi reko, jal su toliko tupavi, pa ne znu isapit no što su tribali naučit u trećemu, jal jim kogod zapovido da baš tako obnaroduju? Jedino se pitam ko tu i komu laže i zašto?«, veli bać Iva i popije poslidnji gutljaj čaja. »E, pa zoto ja ni ne gledam televiziju, nit čitam novine. A i na radijonu poslušam jedino grebencijaše. Samo, ni oni u poslidnje vrime baš i ne znu svaki put potrefit kako će bit vrime. Zoto ja i imam u svako doba pripravito za navuć i dugačko i kratko. A kako da ta čeljad i pogodi, ka u po lita dojde jesencka magla, ka danas ne mož dijat o vrućine, a sutra već moraš obuvat čerape?«, pita se njegova. Bać Iva se samo zablendo u komšicki zid, ko tele u šarena vrata.