Bać Ive sve drago ka čuje da gripa proišla, po televizije bi reko da svi lipo živimo, a Najštosezasvepita veli biće nam još i lipše. No, oma se sitijo pokojnoga dade. »Da je vo doživijo, prvo bi reko, ope ćemo se izbirat. I ne bi ništa ni slago«, niki dan veli bać Iva njegove za fruštukom. »Bome, svekar zno svašta nanjušit, ne sićam se da se kadgod, baram u tako čemu, privarijo. Bijo pravi mudrika. Dobro već znademo ka ćemo se izbirat, a na televizije vi dana toliko lažu i obećavu, ja to više ne voljim ni slušat ni gledat. Mogla bi je otrnit, pa nikada više ni ne palit. Nego, zašto se ti ne latiš malo trelefona, pa da vidiš jal ti kontrole što ko nikoliko doktora bezecovane, još uvik vridu?«, veli mu njegova priko zalogaja. Bać Iva popijo još no malo čaja što mu ostalo na dnu bukarice, pa se svaj streso. U tomu stala i kiša udarat u okna. Digla se i luja, stalo i gromit. Kros pendžer vidi kako se grane o šljiva smatu skoro do zemlje. Bilo i fanj ladno, pa sramota jal ne, već nastupijo i lipanj, jutros ope potpalijo jednu vatricu, ne mož baš u ladnomu sidit. Misli se, za biciglanje ni, za u bašću ni, po te ladnoće mu se ne da radit ni u šupe ni u vojatu. Istina, posla bi bilo, al promaja poljiva, pa ni to ni za njega. Veli, baš će poslušat njegovu, pa će vidit jal sve kako triba bezecovano za kontrole. Još nikoliko dana pri svete Kate njegova doktorica mu uspila za 17 lipanj bezecovat kontrolu ko doktora za bubrige, potli par nedilja za srce, pa onda za reomu. Latijo se telefona i sto zvat. Prvo izbirnijo broj o abolante za bubrige. Niko se ni javijo, zauzeto. Zvo svaki frtalj sata, stalno isto. Ka ji uspijo dobit, prošlo već i podne. Javijo se umilni žencki glas, čeljade bi se istopilo dok sluša. Reko šta mu triba, al zabadva. Ta mu veli, ne vridi ništa što bezecovano pri ve gripe, sve ide isponova. Veli mu, ni što bezecovani za lipanj, možu se bezecovat isponova, na red će dojt nikoliko dana pri Božića. Ubiližila ga i još veli, moraće ko njegove doktorice vadit novi uput. Vada spuščala slušalicu, telefon sto otegnito piščat. Džabe on tijo još koišta pitat. Samo u se opcovo i latijo se telefona ope. Zove abolantu za srce i nji sto zvat oma potli fruštuka, a javili mu se istom sad. I tamo prošo ko i za bubrige. Džaba imo bezecovano još pri Uskrsa, gužva i ko nji. Jedino što neće morat čekat ko za bubrige, tamo će dojt na red nikako oma potli kirbaja. Tijo pitat za likove, ne može ji pristat pit, al ope telefon sto pišćat. Jedino imo više sriće za reomu. Oni mu se javili oma potli fruštuka, ščim zvo prvi put. Pitali šta mu triba, veli došo bi da ga doktor prigleda, boli mu dosta čljanaka, najviše krsti. Veli mu žena što se javila, moraćete se snimit, al u naše bolnice se noto čeka godinu ipo. Ako vam se žuri možete otit privatno, rekla mu i di i pošto, ščim platite, snimiće vas oma. Onda se i javite, naš doktor će vas oma uzet na red. Samo što to rekla, telefon sto pišćat. I bać Ive stalo pišćat u ušima. Samo se zablendo u telefon, ko tele u šarena vrata.