Faljnis, čeljadi. Baš mi, jeto, sve iđe od ruke, fala dragom Bogu. Sidimo mi ode i štogod majstorišemo, nako na svoju ruku, pravimo se niki majstori ja i moji pajtaši. Nije taj poso i pravljačina baš o glavu, al jeto da nam ne budne dosadno i da se malkoc zabavimo i izdivanimo nuz poso. Susto sam baš skroz, al baš mi dobro dođe. Omma operem noge i u krevet, nema nikaki mišljenja o ovim jal onim. Kad čovik nema šta radit, onda mu sve smeta i sa svačim se zamajava. Od tog gatanja i kontanja naraste mu pritisak, pa ga još i guta mož ošajdarit a sve brez asne. Sićam se da su mi još divanili dida i ovi stari da se i u kazamatima kadgod smišljo makar kaki poso. Najviše su tociljali kamen jal ciglje iz jedne ćoše avlije u drugu samo da se ne bi tušta mislilo. Doduše, onda oni što su smili mislit nisu znali, a ovi što su bili malkoc bistriji i škulovaniji nisu smili. Bar mi tako divanio moj baćo. Njega posli više trgovačke škule metnili da bude poljar u selu, a direktor zadruge se prstom potpisivo. A direktorov brat bio šef na njivama pa kad su dobili mitrađ, on mislio da ga triba samo zavalit u razor pa tako i uradio. Kaže Periša da kako konta i ovi sadašnji nisu bolji: i ovi se sad staraju o svemu osim o čestitom poštenom čoviku. Sve njim priče neg pošten rabadžija: i kerovi, i mačke i sav drugi josag, prave se za kerove već i frizeraji, pa i nika kupatila, a varoš nema ni jedno javno kupatilo di bi se ovi sa sokaka bar jedared nediljno mogli oprat da ne mriše tako lipo kad prođe čovik pored nji. A, da: onda ti niki azili za kerove da imaju di bit, a fajin siroti čeljadi spava po haustorima, pod kapijama pa čak i po kojikaki šahtovima, doduše u onima di još ovi »reciklir majstori« nisu maknili zaklopac. Sad vidim po novinama i televizijama da se svit zdravo poplašijo od niki antena, niki kažu 5 ge će valjdar zavladat svitom. Meću već svudank te antene, a svit je protiv naveliko. Vele da nema za to još nikakog rišenja. A di nema, čeljadi? Ode kod nas, pa da nema? Ta jevo ja znam, brzo, lako i fajin jednostavno, samo triba objavit da ta antena ima ovoliko gvožđa, onoliko bakra i drota i nema nje dok si kazo čutka. Počistili bi je kugod ono podavno što su počistili Perišin špajc. Vikali okolo »gazda, gazda«, vidili da nije na salašu i za minut nestale šunke s vrljika, ostala samo slanina. Periša bisni, sav poplavio, a Joso mi kazo da taj dotični cigurno ima olesterol pa nije tio odnet slaninu jel čuva zdravlje. Periša ga samo bisno pogledo i nesto kugod vijar. Tri dana nije tio doć ni kod kog na kafu. Doduše, ni nam ni zdravo falio. Znamo napamet koji bi se divan vodio, a stradale bi sve inštitucije od općine do sudstva. Jeto, čeljadi moja, baš mi nikako drago što je i ova bola već oduminila i nestala kugod da je nikad nije ni bilo pa da čovik ne mora ligat s kokoškama već mož izać prošetat se šorom i uvatit friškog ajera. Jeste da se propuštio i Uskrs i sveti Josip radnik, a i još po di koji svetac, al bar smo se malkoc odmorili. Bilo je manje i limuzina na drumu. Ajd zbogom, čeljadi, do drukput.