U nedilju, samo što bać Iva i njegova fruštukovali, niko rda na vraca. Još bili zareziti, ope taj vražji žandarcki sat o tri dana, pa ionako nit kud možu it, nit se komu nadu. Rdanje ne pristaje, Taksa laje da se pokida. Možda poštaš, al kud navro nediljom, jedino još na njega taki bisan, misli se bać Iva i otide odrezit. Ščim izašo u gank, čuje dičje džalakanje. Odrezijo, vidi kuma Tunu i dva diteta o njegovoga mlađega, što za dva miseca u varoši svršijo velike škule. Oma u škule sto učit dicu kako se triba vladat. Jedino, kanda, svoje ni naučijo nikakoga reda. Ni faljnisus nisu rekli, om se stali busenjma itat na Taksu. »De, kume, sveži toga kera, još će kogagod i ugrist«, veli kum Tuna i otide upravo u kujnu zastal. Zoto vrime derani već dovatili bać Ivinu biciglu i stali se zatiravat po ganku. Nikoliko put je i ispušćali, pa se i pridnji blatobran smoto. Bać Iva ji uvatijo za ruke i uvejo u kujnu. I tamo našli njima zanimaciju. Stariji, vada mu osam godina, izvuko Mačka iza špojera. Mlađi ga uvatijo za rep i stali vuć svaki na svoju stranu. Mačak se otimlje, pa starijega i ogrebo. Vaj u dreku i veli kumu Tune da ga ubije, jal ga uvik ogrebe. Bome, tu se bać Iva malo i narogušijo, a Mačak mu oma sijo u krilo i sto prest. »E, moj kume, ni baš lipo da taj tvoj Mačak boravi tamo di ima dice. Viš kaki je goropadan, još će kogagod i osakatit«, veli kum Tuna. »Bome, kume, mogli bi vi i vašu dicu malo uzet u red. Ni baš ni lipo sve jim puščat na volju, pogotovo u tuđe kuće«, veli bać Ivina i nalje mu polučak rakije. Bać Iva samo ćutijo, gladijo Mačka i duvo kroz nos. »Deda, deda, ajdemo u dućan, jide nam se klipsi!«, veli mlađi. Ka čo da dućan zatvorit, sto kriščat i drečat, a nigdi suza. Za njim i stariji, pa stali koišta i bacat po krpara. »Ajde, nekate tako, niste doma...«, veli jim kum Tuna. »Deda, tebe moru svi slušat, ajdemo pa reci dućanđije da mora otvorit, jal ćeš mu poslat ne što će ga oglobit, pa će vidit njegovo!«, veli stariji i obadva se stanu još glasnije derat. »Bome, kume, lipo ste ji otranili. Moje bi već davno dobile po guzice«, dune kroz nos bać Ivina i stane skupljat no što malopri razbacali. »No, kume, jesi vidijo na televizije, Najštosezasvepita baš o svemu vodi računa. Saće ve naše što idu radit u komšicke države, puščaće priko. Svaki dan će moć it radit, a neće morat ni u karantinu ko svi drugi«, veli kum Tuna i sam nalje drugi polučak. Bać Ivina ga samo pogledala ispod oka i odnela bocu u gredenac. »Bome, kume, nisi ti baš dobro čo. To vridi samo zone što idu radit u Mađarcku. Vi naši što idu oma tu priko Dunova, kanda su čeljad drugoga reda. Za nji to što divanu na televizije ne vridi, ko da nismo svi isti. A ako ćemo zapravo, baš i nismo. Taj tvoj Najštosetzasvepita kanda baš i ni dobro proštodiro. Možda mu niko ni ni reko koliko ima naši što kruva zaslužu oma tu prilo. A možda i jeste, pa baš zoto. Ne pušćaje ji na posov, a bome, ni ne štodira šta će š njima ako ostanu brez nadnica«, veli bać Iva i ope jako dune kroz nos. Dica se ope stala derat, vaj put još glasnije.