Faljnis, čeljadi moja. Jevo, baš sam se sad izdivanio i razišo s ovom dvojcom moji pajdaša. Malo smo divanili kako je ko provo Uskrs, di smo bili u salašu, jal u sobi, jal u kujni jal u avliji. Lipo bilo vrime, fala Bogu, pa se moglo sidit i u ambetušu. Doduše, ode kod nas u Ivković šoru se mož malkoc i duže prošetat. Kako veli moj Joso, svaki salaš ima izmed sebe po tarabe jal samo vrataca pa kroz avlije mož otić kod šurnajstog komšije. Ja, pravo da vam velim, tudak i iđem. Mrzi mi ić jednu duž u atar kad je dosta samo otvorit vrataca i prić priko avlije, a i kerovi nas već sve dobro poznadu. Samo Periša ima nikog blendavog pulina, zove ga fickov a baš i jeste – taki je glupav da oma tiska i vuče nogavice, nikog nije ugrizo al je dosta nji bilo poderano. Malopre mi došo Joso, pa pita šta mećem u uskršnjak. Zna on da sam ja išo u škulu za suvajdžiju a da sam u vojski bijo pekar, a i da sam pletem uskršnjake i božićnjake. Ja mu velim da mećem isto: brašno, vodu, so, mliko i kvas, a malkoc i šećera i jedno jaje, žuće. Ta već je triput spiso recepat a sad opet, ko Bog je digod skarabudžijo artiju. A on veli da nije neg da se štogod prominilo. Ko veli kako se stalno minjaju uredbe i zapovisti da kogod odzgor nije odredijo štogod novo da se mora metit u uskršnjak. Gledio sam u njeg pa se mislim kako je ovaj svit zbunjen da se već neće znat ni naist dok mu kogod s televizije ne kaže da je gladan. Kad su se razišli na njeve salaše, ja se niki mislim i gledim u ovu staru krušnu peć pa se sve niki mislim, čeljadi moja, da ću se i ja lipo manit ovog gospockog kruva. Ujtru kad ga donese čovik iz radnje jal pekare on mekan kugod duša, fin kugod kifla jal lepanja pri plamenu, al volio bi baš vidit šta to trpaju u njeg kad se već za užnu na podne mrvi kugod da mu je nedilju dana. Tako da ću ja lipo zasukat rukave pa zakuvat žute zemlje i plive i zavuć se u peć pa je dobro izmazat iznutra, a ne bi bilo zgoreg ni spolja, samo moram nabavit kadgodašnji čivucki džakova pa prvo tanko namazat i nji polipit da ne popuca. E, ondak kad je dobro namažeš po džaku neće više nikad popucat. E, kad to poradim pa kad ondak zakuvam dva samuna od po tri kile brašna, to vam svaki budne oko četri i po kile kruva, a metnem u njeg samo brašno, vodu, so i kvas i to malo kvasa u ritko brašna da se prvo opravi maja. E, tek ondak kad se maja digne, doda se ostalo brašno i voda pa zakuva, krene i dvared prikuva. E, kad taki kruv opraviš nema mrvljenja, a nedilju dana ga mož ist. Zdravo smo se mi pogospodili, čeljadi moja. Te ovo modenje te ono modenje, a računa koliko ti Bog oće, a to borme ne valja. Zato nas i sad koji ko vaća za grabanc i sigra se s nama ko s malom dicom. Nikako mi to ne iđe u glavu, pa eto. Nek kaže ko šta oće, najlipče je ode na salašu. Ne bi se minjo da je kaka varoš. Svaka čast svakom, al salaš je salaš. Ja dok ne obađem avliju sustanem, a da sam digod u stanu borme bi se cigurno razbolio. Ajd, da ne duljim jel svemu dugačkim izađe kraj. Iđem mazat peć. Zbogom, čeljadi, i držte se.