Va gripa što došla ko zna otkud, bać Ive već naveliko počela it na živce. Ne mož baš ni otit kad oćeš i kud oćeš. Zoto sto kupovat novine svako jutro ka otide u dućan rad kruva. Po novina malo politike, više ni što pivu, pa sve zaurliču. A sirotinja, nemu šta navuć, jedva pokriju no sramocko, pa jim još koikad i koišta znade i ispast. Kako i ne bi, kojugod pogleda, oma se siti Šare. A brunde, ko dvi kratke kobasice. Ne vridi mu ni sist naskak, nema tu više paora što se znadu sustavit, pa pripalit jednu i malo se ispripovidat. Svi se poudešali u velike traktore, nemu se kad ni okrenit. Samo se žuru, ko da će jim posov pobić. I da vidiš čuda, ni žene se više ne znu divanit o novi kolača i od stari mustri na šlingeraja, neg se i one bacile novo zlo o gripe, jal na politiku. Zoto ne volji izajt naskak ni ka bi mogo. Ako baš nema vitra, gleda kako će štogoda poradit u bašće, a ka ponapolju nema posla, jal duše ko da ograjisalo, sidne za sokoćalo, pa gleda šta imade novoga. Niko jutro fruštukovo, pa veli otiće ko berbera, lipo će se obrijat i potšišat. A tribalo bi mu već i brkove potštucovat. Latijo biciglu i ošo do bać Marke, para o pokojnoga dade. Imade starovircku berbernicu, pa još po malo brije i šiša starije, mladi tiru nikaku novu modu. A i briju se sami, jal zapušču bradu. Došo, berbernica zamandalita. Probo na vraca, zarezito. Istom onda u pendžeru vidi cidulju, krupnima slovma natrukovano, ne radi se brog gripe. Oma se sitijo kako niki dan obnarodovano, svudam pozatvarana zabavišta, male, malo veće i najveće škule, pendžerići o državni službi, bircuzi svi fela, pijaci, jedino možu radit nikake kladionice. Bać Iva se ništa ne čudi, znade se ko u njima gazduje i u najveće varoši i u najmanjemu selu. Ništa se više u ve države ne mora radit u potaje. O niki što prija bili na državni jasli, pa malo pritirali u koičemu i izvisili, čo i ko i koliko troši u tima kladionicama, a ne smiju ni spominjat otkud jim toliki novci. Ni, ope, što dobiju penzije, više nikako ne smiju ni naskak, jedino nediljom izajutra, o tri do sedam, možu it trgovat u ne velike dućane. Ne što ništa ne poštivu, pa se krenu u šetnju u nevrime, rekli, žandari će globit, a moglo bi bit i par godina rešta. I bilo. Nike sirotice što jedva znade i za se, odrizali tri godine, al zoto nikoliko nji što se fodbaluju i nikoliko nji što pivu, a bili u jednomu zatvoritomu bircuzu, neće se tri miseca smit maknit odoma. Isto tako, naveliko se brine i o paora. I Najštosezasvepita i ni što vladu, niki dan rekli, niko ji neće smit dirat ka idu na traktora. Velu, zemlja se mora poradit, kruva će nam tribat i ka gripa projde. A vamo, dan dva potli toga javijo mu se jedan dobri priko telefona. Kaže, žandari mu izvukli dite iz traktora, svezali mu ruke ko najgorjemu lopovu i oma ga sproveli u sud. Tamo ga oglobili sa pedesiljada, velu ni poštivo regule. Misli se, eto koliko i čija rič vridi. Sudijama i žandarma vada ni neće tribat kruva ka gripa projde. Oni će se latit kolača. A Najštosezasvepita i ni što vladu ne moru baš znat šta se radi u svake selendre.