Faljins, čeljadi moja lipa i dobra. Jevo, ja rišio da se latim makar kakog posla samo da više ne moram slušat i čitat kojikake visti o ovom virusu i kojikaki boleštinama. Jesu l stvarne jal izgustirane, ne znam, al su stvarno već zdravo napasne za zdravu pamet. Jedni pišu da triba nosit maske, rukavice, pa štrapat stalno ruke sa sirćetom jal kakim kupovnim sprejom što košta kugod dvajst samuna kruva, drugi viču neće maska ništa pomoć i sve tako ukrug. Neg, sve se bojim da nas ne zatvore skroz. Kako ćemo se kruva dokopat? Vidim u Italiji se već i po tim dućanima redovno vošte i otimaju, svudan po svitu velikani viču i obećavaju kojikake pomoći i spominju nike velike novce, a pomoć borme nije vidio običan čovik, barem ode kod nas. E, da nam je sad da imamo mlin u varoši, pa da lipo natovarimo koji meter-dva žita i odnesemo samlit – jeto kruva i naprodaj! A ne vako strepit ni kriv ni dužan i čekat kome će se proktit da nas skroz naskroz izgladne i sakramani. Kadgod, kad se lipo metilo koji meter brašna u velik drven sanduk na tavan, pa lipo nana jedared nediljno ispeče dva velika samuna u paorskoj peći, taj je trvo cile nedilje i kad je bio koji dan stariji bio je još slađi. A opravila se taj dan i koja lepanja pri plamenu. To su bili životi. A sad, čeljadi, makar ko nas uzme i poplaši, mi u sve virujemo i svakog slušamo. Baš smo postali niki smišan svit. Neg, kažite vi meni šta ćemo mi s njivama, oćel kogod se sitit pa dat paoru da poradi svoj poso; jal će se moć izać na njivu? Vidim da će cigurno za sve opet bit kriv paor kugod i uvik u ovi poslidnji godina. A paor ni sad nikog ne ugrožava. Malo mi smišno kad na njivi i onako nema nikog živog, paor sam sidi u traktoru, sam je i na njivi pa zašto onda on ne mož radit? A i ovo mi niko čudno, paor što je posijo i palantovo tu salatu, crni luk i paradičku nema kome prodat, rod nam propada i baca se zato što ne rade pece, a u ovim velikim stranjskim dućanima se sve smi – ima i salate i luka i drugi proizvoda, uglavnom stranjski i ne smeta ta nova gripa. Hm, ko je tute kriv?  Veli Periša da niko nije kriv, to je viša sila. Jeto, potrefilo se pa tako ispalo. »Kako niko? Ta iđi, Pere, molim te lipo, kad god je vaka situacija kogod mora bit kriv i gotovo, nema da nije. Kogod je tu andromolju borme izgustiro i puštio med svit. Ta i dici je već jasno da se boleštine prave u laboratorijama i da nisu nastale od Boga neg od vraga.« Neg, ajd da se mi to manemo divana od ove nove bole. Kako došla, valjdar će i otić pa ćemo se opet družit i komšijat kugod kadgod. Posli ovaki nevolja i briga je uvik bio bolji svit, dida mi tako divanio. Ja još do sad, fala Bogu, nikad nisam bio u vakim kućnim zatvoru. Gledim ovu moju unuku, hm, taka mala pa već sve uči priko televizije, interneta, te vibera, pa mejlova i ne znam ti ja čeg. Piše, crta, šalje pa opet njozi šalju. Ta ova lektronika je huncušag, a samo ne znam na kojoj će se televiziji moć gledat roditeljski i jel će i onda bit reklama. Dosta i od mene. Ajd, zbogom.