Bać Ivinu državu zadesilo veliko zlo. Stigla nikaka gripa, kažu ima je po cilomu svitu. I još divanu, potekla izdaleka, o ni što ji danas Najštosezasvepita najviše i volji. I ne dade on na nji, veli jedini nam i možu pomoć. Bać Iva se jedino čudi kako se onda ta gripa mogla izleć baš ko nji. Stiglo to zlo i do nas. Najštosezasvepita i njegovi isprva otoga pravili cirkus, njegovi doktori se sotim i prdačili. Ni prošlo puno vrimena, vidli da u cilomu svitu sve veće zlo. Najštosezasvepita u nedilju uveče obnarodovo nikako vanredno stanje. To veče rešijo, a oma u ponediljak ujtru na sokakeve i izvejo soldate. Derani, svi ko jedan opraviti u nikake šarene mundure, svi u tavni očali i svi u ruka imu puške. Prsti jim nonomu što se povuče ka se oće puknit, pa de, nek se gripa pokaže, oma će oni... gleda, sokakom se špaciru i žandari, ne po dva, ko uvik, ima ji i po pešes u grupe. Dobro se pripravili, jal Najštosezasve pita reko da će ni što ne slušu u rešt i to na nikoliko godina. A ti znadu bit i drćni, pa nek ima dosta žandara, bila bi sramota da ji kakigod o ti drčni obruka. Evo i u novina i na sokoćalu obnarodovano da stariji o šezdespet godina ne smiju izlazit naskak. Samo, ni natrukovano kako će ni što nemu nikoga it kupit kruv, kako će ko doktora, kako će u pateku? Bać Iva se ponado, država obezbedila svega što svitu triba. Veli, otiće u pateku, pa onda u dućan. Kupiće svega što stalno laju da triba, da se mož odbranit o te vražje gripe. Ni se ni krenijo, čuje, sustavila se naskaku sprom njegovi penđera nikaka velika lemuzina. Čuje i kako rdu vraca, a Taksa sto lajat najbisnije što može. Oma zno, ide kum Tuna. A ni ga bilo dugo, vada još o izbiranja za selcke dade. Odrezijo mu vraca, vidi, dobro natovarit, a za njim naj što tira lemuzinu, još bolje. Unišli u kujnu, utomu i bać Ivina došla natrag iz dućana. »Kume, znadem da nigdi ništa nema, pa evo nosim malo ponudalja za vas, a i za moje, pa najdi kaku lemuzinu i oma danas, najkasnije sutra, odnesi jim u varoš u dom. Ni zgodno da jim nosim ja, mogo bi nagrabusit ako mi vidi ko ne bi tribo«, veli kum Tuna, što nosijo metne na otoman, a on sidne zastal. »Ajde, kume, ajde dite i ti, izdunite vi lipo po rakiju, kažu dobra za gripu«, veli bać Ivina i nalje dvi štamblice. »Bome, ne smije on, danas mora još na dosta mista tirat, pa ne bi bilo zgodno da ga uvatu žandari«, veli kum Tuna i izdune obadve, pa oma sam nalje još dvi. Bać Ivina stala privrtat manju rpu. Vidi, na rpe šesedam škatulja, u njima nikake maske. Ima i cila rpa sapuna, pa ništa u plastični boca i bočica i na kraj brašna i kvasa. »Znadete, Najštosezasvepita obnarodovo da triba uvik prat ruke, pa gripa neće na vas. A nigdi u pateka, ni u dućana, to se vi dana ne može najt. Zoto i nosimo našima, pa vada ćete to zabardat i dobro gledat ka dojde izbiranje«, veli kum Tuna. »Kume, mene dada i mater naučili da uvik triba prat ruke još ka smo bili mali«, veli Bać Iva, dugačko se zagledo u njega i jako namrgodijo. Kum Tuna za dram izdunijo obadve štamblike i našo se naskaku. Vraca zalupijo Takse prid njuškom.