Bać Ive vi dana vrime ko da ni ne prolazi. Nikako, kakogod pogleda na sate, ko da cajgeri jednako stoju. Iz puste dosade latijo se sprimanja koikaki papira. Odavno to tribo, al danas će, sutra će, pa nikako da ji se lati. Bilo ji u tri fijoke, kako mu bilo zgodno, tako ji ostavljo. Istreso ji na veliku rpu, pun ji astal. Ka ji sto privrtat i redat na dvi rpe, na jednu ne što bi mogli tribat, na drugu za položit, vidi da će vi drugi bit puno više. Najedamput mu se u šaka našla nikaka dva rešenjua, spojita jedno za drugo. Na njima lipo natrukovano da su nikake akcije što dobijo njegov pokojni dada ostale njemu u tal. Sitijo se i ti vrimena i koliko ni što vazdan bili natofrčiti isprid televizije, slavili. U po dana i u po noći samo se lajalo o nikakoga šeika. Divanili, bogat ni sam ne zna koliko, a Najštosezasvepita bijo mu veliki pajtaš. Samo što se ni sto i sprimat ko on. Bome, šeik i došo ko nas. Vodali ga vamo, vodali tamo, pa rekli da pripovido koliko volji i paoršag i fodbal. I još kažu da reko koliko će novaca ostavit u ve države. Bać Iva onda još gledo televiziju, bilo to pri njegovoga zavitovanja Svetomu Antunu da neće. Gledo ga onda, ide, a bile aljine samo lepršu za njim, ko da sunce granilo u po zime. Okolo njega i naši vladari, skupilo ji se vraganajst. A ka mu ukrupno pokazali šepu, šta li, oma se sitijo pripovičke Alibaba i 40 razbojnika. Zabardo i kako na televizije spomenili i njegovo selo, velu sve će procvat ka se šeik lati paoršaga. I još velu, taj zna, a ne ko naši stari, samo konoplje, žita i kukuruza. I bome, kako se obnarodovalo,  kupijo on njev kombinat, pa oma posijo diteljinu. Bać Iva se malo čudijo, ni mu išlo u glavu kako to država taj njev kombinat prodaje šeiku, a ni ga kupila o noga što iz rata došo natrag jako bogat, pa mu prvomu prodali. I još ga isfalili kako to kućevno čeljade. Bome i on to oma pokazo. Za dram rasprodo što mogo, veli šta će mu ta starudija. Većinu rabadžija pootpušćavo, a kanda osto i države dužan. Za dram mu uzeli kombinat i prodali ga nikakomu fiškalju. Brzo i fiškalja strpali u rešt, kažu nema ga ker za čega ugrist, to nikaki priko njega samo peru novce. Bać Ive nikao ni išlo u glavu za koji ji očin pere, svakako će se ope isflekat ščim projdu nikoliko ruka. Potli žandari strpali u rešt i toga što davo novce fiškalju, a država ope prisvojila kombinat i prodala ga šeiku. Vaj u reštu još i danas. Sudi mu se svi vi godina i ko zna dokle će. A šeika više niko ni ne spominje. Bać Iva se zablendo u rešenja, ko tele u šarena vrata. Eto, već vraganajs put rekli, ko oće prodat te akcije, može, novi gazda će drage volje kupit. Koliko put već pito i kuma Tunu i još koikoga što mu poznati, a ti isto na državni jasli, niko mu ni zno jasno odvratit šta on sad ima otoga tala. Nikako mu ne ide u glavu ni kako država može prodat kombinat, a ništa ne pitat nji četrdespedes što imu ista taka rešenja ko i on. Najedamput taksa zalajo. Preznijo se, zgužvo rešenja i bacijo ji narpu za potpalit. Duboko izdanijo i ošo vidit ko rda na vraci.