Faljnis, čeljadi moja. Jevo, duše nika vitrina od Madžarske. Ne daj, Bože, orat. Cigurno bi vratilo brazdu, pa se ja malkoc latio mastiljavog plajvaza. Liznio, a našo sam nike artije pa ko velim da štogod napišem. Gledim ode u ove šafunere i dolafe što sam talovo od baće i nane i sve sam bisan i na se i na cio ovaj pomodaren svit. Taki su zdravi ispravni, vrata njim se zatvaraju kugod na mercedesu S klase: nigdi obišena, ni farba nije nigdi odrta. A i di će bit kad je to moja mama Klara držala u čistoj sobi! Ne daj ti, Bože, da je kogod od dice ušo prljavi rukivi i naslonio se na politir. Ajak! Oma bi bilo po turu. A gledim ovaj sad prija dvajst lita što smo ga Jela i ja kupili ganc novog: vrata mu se obisila, iskrivio se kugod trinajsti paragraf, druga vrata kad odškrineš padnu ti na nogu, brave sam toliko puta minjo da već nema di da se drže, a kad pogledaš u tu raširenu jamu ono sipa pilatina ko kod bać Geze bognara. Ma užas, i sad nije lipče ono lipo samo učatlajisat i ko nov neg opet kupit ovo od slipljene pilatine što nije ništa. Al ajd ti dokaži ovim pomdnim gospojama. A jeto i ova moja se navrzla pa kugod nimac tralala. Lipo mi dođe da nabijem jedan salašić na zemlji u Ivković šoru i da se odselim u njeg. Ni struju neću uvuć, ne triba mi ništa pomodno i gospocko. Ako se ne imo s kim kartat, kartaću se sam sa sobom. »Mak adut, babo viče« i gotovo. Doće nam glave pomodstvo i gospoština, čeljadi, ja vam kažem. Ta ne triba ić daleko, moj dida je, i to nuz covku, platio porez. Dono petrolina desetak litara, bili taki balončići, opravio disnotor i prela i kartanije cilu zimu, kad kod nji kad po komšiluku jal po gostima, a sad kod nas, te struja, pa voda, pa telefon, pa mobilni telefon pa internet, pa jedna televizija, druga televizija pa smeće... A taksu za čist ajer, poreze prireze i odvodnjavanja, navodnjavanja ni spominjat ne triba. Pa di tu čestit i pošten čovik mož nastačit? Mož samo pofalit od nevolje, a novaca nikako pripravit. Još ko ovaj mlađi svit što imadu dice, pa kad triba pokupovat kojikake masti i likove, nikad stvorit novaca. Falimo se svitu kaki smo, a bolje da se pokrijemo ušima. Dica nam se liče priko kojikaki poruka na mobilni telefon, a novce troše od naši poreza na makar čega. Al bolje da vam ne divanim, svi vi vidite kako nam, tako nam. A moždar nam tako i triba kad smo nesvaćeni i samo trčimo vokšovat, a ne znamo ni za čeg vokšujemo pa nam krivo kad na gospojama na vlasti vidimo karpelac što košta kugod manji stan u varoši, jal tašku, jal ridiker što vridi kugod nov »džondir« s prikolicom. Jeto, ja opet o politiki a lipo sam se zareko svetom Antunu da više nikad neću o njoj divanit, nek mi oprosti gri. Neg, čeljadi moja, moram prikinit. Roko laje kugod blendav, al sad na dobru stranu, ne triba ga okrećat. Ko Bog iđe Periša kad je tako poblendavio. Njega ne voli zato što ga šopo micikom kad je bio štene. Ajd, zbogom, pa se dobro smislite o ovim poslidnjim što sam pripovido, da ne bi bilo: »lipo nam Braniša divanio...«.