Faljnis, čeljadi moja. Evo, ja lipo uranio ko i uvik. Probudile me komšijine morkače i moji pivci kredlani, otac i prokarto sve zajedno u čopor. Duži su valjdar dani, a i prosvitlilo već jedared u ovoj našoj lipoj Bačkoj. Sve mi već bilo krivo, svudank naokolo sniga, vedro i sunčano a kod nas se sjatila magluština pa ni da čovik krene digod ni da ostane na salašu. Velim vam da je taka bila magluština da sam moro pokadgod izać uveče i okrenit kera. Siroma, lajo je na drugu stranu di ne triba da laje, i on se zbunio u toj magluštini. Ju, moram otić unutra pa naložit u šporelj. Metnio sam malo krumpira u kori da se ispeče. To zdravo volim sa slaninom iz prisolja. Ta nema boljeg ila kad vam velim, od tog mož cio dan radit, a ne od ovi koji kaki huncutarija: naideš se salame pa jedva dočekaš užnu, a nisi maltene ništa ni posvršavo. Evo, divani mi Joso bisno: »Već su ovi počeli trčat atarom, bacaje veštak šta li. Moradu ljudi, od tog je vrime; krajom sičnja se uvik i kadgod baco mitrađ. Ja borme ne bacam ništa, nek bude kako Bog zapovida, dobro je natoreno pa šta rodi da rodi. Ni u kiši blaga ni u suši gladi, tako je divanio moj dida, a i onda je bilo poreza kuluka i svega. Naše je da radimo, pa kako nam bude«. Neg jestel čuli, ja ću ko onaj, divani se da će uvest žita iz tuđi zemalja jel naše ne valja. Av, Bože sačuvaj i sakloni, ta o tim mi barem ne triba divanit. Naše žito su te druge zemlje koristile kugod poboljšivač za njevo, a vid sad tog divana od ovi naši vođa. Ta oma divane ne valjaje fele, a ja sam učio kadgod u škuli, a i posli u našoj »Fidelinki« da je podjednako važno i podneblje, debljina humusa, broj sunčani i kišni dana i još fajin tog da bi žito bilo dobro. A baš Bačka, bar su kadgod kazli stručnjaci, ima najviše dobri uslova za dobro žito. Ode je i »bankut« sorta najviše rađala. Eto, ta lipo sam divanio da više nikad neću spominjat politiku, a vidiš ti vraga. Onda te lipo natiradu, a o čim Bunjavac zna nazlabat: jel se divani o politiki jel o ilima. Lipo je moj pokojni baćo divanio da ćemo mi oplakat i »29-ti« i »Fidelinku«, a i sve ostale fabrike ode kod nas u varoši, a bome je bio u pravu. Sad niki dan došo mi Periša na salaš s nikom maramicom priko usti. Ja ga pitam šta je metio to, a on veli da je čuo da je veliko zagađenje pa se mora čovik čuvat. Lipo nisam mogo virovat. Pa pribiram, ta s jedne strane se pušila »Zorka« do nebesa, s ove druge strane »Azotara«, pušilo se iz »Seruma«, pa iz »Severove« livnice i još po di kojeg manjeg odžaka, a svaki odžak na kućama se pušio i nije bilo da triba nosit maramicu, a vid sad pa triba. Ta već u varoši ritko ko da i loži, a onaj viče s televizije da su domaćinstva najveći zagađivači. Nisam pametan, čeljadi moja. Ta, da nisu doneli kaku novu fajtu grava pa da čeljad zagađiva više jal šta li? Od loženja nije cigurno. Sve je na klime, već su privladale i u Ivković šoru, a i na zemni gas i struju. Kandar se meni čini da ćemo mi opet dobit po buđelaru. Ajd zbogom.