Par dana pri Božića bać Iva još nikako ni mogo u duše virovat da će blage dane provest sam. Kakogod otvori oči, misli da će odnikud ispast njegova i skuvat jim kafu. A zna, ne može, daleko je u bilomu svitu. Ošla u Švapcku još pri nedilju dana, dojće nikoliko dana pri pepelnice, pa će potli ostat doma dva miseca. Eto, ako već ni tu priko Božića, biće priko Uskrsa. Ha, misli se, eto, on će pod matoru glavu kitit kriškringli, al će zoto ona za Uskrs farbat jajca i pripravljat koišta što se već pripravlja. Nedilja uveče, sijo za sokoćalo, proba ništa natrukovat, ne ide mu. Pišitriši, pišitriši, okanijo se ćorava posla. Latijo se ništa tražit, veli gledaće dok mu se ne pridrimlje. Naišo tamo di se pratilo izbiranje u države koja ga vazdan svojata, najviše ka triba dojt izbirat. Isto ko i u države u koje živi, svi zadobili. I ni što dobili najmanje, bešteluju se za televiziju i samo divanu koliko su zadovoljni, jal dobili više neg što mislili. To za nji isto ko da i zadobili. Na kraj, taj dan ni zadobijo niko, za dvi nedilje će novo izbiranje izmeđ dvoj što dobili najviše glasova. I kanda će se svit po cile države, na televizija i po novina, misli se bać Iva, ope naslušat i načitat koikaki grdodbi i splećki na račun noga drugoga. Samo mu žo što će puno nji zaboravit da su vi blagi dani vrime mira i veselja, a ne vrime ratovanja poganima ričima, pa će ope na sokoćalu puno ni što nikako da zaboravu ratovanja, obnarodovat svašta što ne pristaje nima koji viruju. Ope će grdodbe i vriđanja ni što ji svojata država u koje živi, ope će i grdodbe i vriđanja svi koji živu sove strane Dunova. Bać Iva se oduvik pito zašto bi se ratovali, ka već davno svi ratovi prošli. Oduvik se i pito, jal ti što najviše grdu, ne mislu da taki ima i u ve države u koje živi, pa isto tako i oni grdu njegove. I ne samo grdu. Sitijo se i riči njegovoga velikoga pajtaša isprika, Joze. Pri sedamosam godina, dan pri nikakoga izbiranja ko nji, trefili se u bać Ivinomu selu. Bijo pijačni dan, Joza došo koišta trgovat. Sve što mu triba, više se isplati kupit sove strane Dunova. U pijacu radi i jedan bircuz, pa unišli na jednu. I dugo se divanili. Pita Joza bać Ivu jal će it izbirat, vaj veli oće, zašto ne bi. Joza se dugo zagledo u njega. »Jel, drusa, jal ti plaćaš porez i u koje države?«, pita mu i malo se naškobi ispod brkova. »Pa kako ne bi plaćo, mora se. Ako ne plaćaš, vi oma ezekviru. I kako to pitaš u koje države? Pa vada u ve u koje živim«, veli po malo zbunito bać Iva. Najedamput ga iznutri udarila i nikaka vrućina, ko da ositijo šta će mu pajtaš odvratit. »E, pa vidiš, drusa moj virni, onda bi u te države tribo i izbirat. Eto, sutra ćemo izbirat ne što će donašat koikake zakone i koji će kroz niko vrime izbirnit ne što će nam razrizat poreze. Pa kako ćete, onda, ti i taki ko ti, izbirat ne što će mene sašit šepu? A naše poreze nećete plaćat vi. Zoto ti je, drusa moj, najbolje da ideš izbirat tamo di i živiš«, veli mu Joza i poruči dvi kafe. Bać Iva se samo zagledo u njega. Kogod šta reko, nikada više ni izbiro u države u koje ne živi.