Bać Iva se u poslidnji par dana jako uznemirijo. Njegovo selo ope u svi novina, radijona i televizija. Al ne po ničemu lipomu. Istina, televiziju ne glada, al sve to mož vidit i na sokoćalu, sve mož pročitat i u novina. Niko jutro, ščim zapalijo sokoćalo i otvorijo tamo di mož vidit sve šta ima novoga, vidi, njegovo selo se naveliko spominje. Ka pročito natrukovano, ko da ga ko poljo ladnom vodom. Jedna, nisu je natrukovali ime ni prizime, neg samo prva slova, donela na svit bebu i bacila je u bunar. Kažu, ćovek je ni bijo doma, neg u nadnice nigdi u Mađarcke. Ka došo natrag, vidijo, jal mu ona ispripovidala, dite u bunaru. Oma sve reko žandarma. Došli oni, došli i nikaki u bilomu, dite izvukli, sve izbeštelovali i odneli ga, kažu sve će se vidit ka napravu nikaku, kako to kažu, obdukciju. Mater oma odneli u rešt, velu sve će se doznat, pa će na kraj sud kazat šta će i koliko dobit. Ružno, jako ružno, za ne povirovat. Za bać Ivu istom došlo no što mu oduvik išlo na živce. Kolikogod i štogod trukovo, o tako čega crnoga nikada ni tijo. Gadilo bi mu se na tako zaslužite nadnice. Gadu mu se i novine i televizije i radijoni što se naslađivu tako ščimgod. Taj dan ga se sitili svi što ga se ne bi sitili brez tako čegagod. Bulumenta ni što uživu trukovat i beštelovat o svega najcrnijega, stali ga skoletat da jim ispripovida jal natrukuje štaj to bilo. Bis u njemu samo raso, počo priko telefona i otresat koikoga. Velu mu, neka tako, kolege smo. Ta kaki kolege, misli se, trukujte kako triba, kako vam zdrav razum nalaže, onda istiom možemo bit kolege. Sa nikima se i ozbiljno priričijo. A kako i ne bi? Kadgod u njegovomu selu dojde do bilo čega crnoga, oma se to obnaroduje na svima televizijama, radijonima i u novinama. Jednoga pito i zašto se divani i trukuje samo no najcrnije, a toliko se lipoga priskoči. Vaj mu veli, pa to najviše volju ni što slušu, gledu i čitu. Misli se, možda taj što trukuje i bešteluje to ni ne volji, neg volju ni za koje trukuje i bešteluje. Tude se dobro zaštodiro. Ko čita, gleda i sluša, mora pomislit da njegovi ništa ne valju, a njegovo selo najgorje što može bit. Nikada ne natrukuju ko napravijo cirkusa, metnu samo prva slova imena i prizimena, ne daj Bože da se obnaroduje ko pravijo cirkusa. A nima za koje to natrukovano i beštelovano, ni ni briga kojto napravijo, naslađivu se samo sonim što napravito. Vada jim nuz taki divan slađa kafa. Tako i sad. Niko ni napiso da to čudo napravila jedna crnpurasta što već u mladi godina donela na svit četveroj dice, što sa čovekom ni ni vinčana, tako o države dobiju više novaca, a rastajali se i sastajali već vraganajs put. Prvać, ope, svi natrukovali da čuda pravijo jedan učitelj iz njegovoga sela, ope ga zvala ista bulumenta što trukuje o crnoga. I to bilo u svi novina i na svi televizija, ope samo prva slova o imena i prizimena. A taj učitelj ni ni iz njegovoga sela, neg iz varoši. I tako, kadgod u selu bude štogoda lipoga, to ne bude ni u novina, ni na radijonu, ni na televizije. A bać Ivini će se uvik pitat zašto su na glasu samo po crnomu.