Bać Iva se ni puno puto u politiku. Samo jedno vrime bijo učljanit u partiju ko njevi. Partije se pravile i kroz niko vrime raspadale, jedino na dobrima jaslama ostajali ni što ji pravili. Ni baš svašta mogo podnet, uvik tribalo bit poslušan nima iz varoši, pa ako tako naložu, moro se dat glas i protiv svoji. Kogod tako radijo, taj u partije lipo avanzovo. I ne samo u njeve, tako vada bilo u svi drugi. Eto, gleda i kuma Tunu i njegove. Svi se poredali za državne jasle, za kratko vrime posvršavali velike škule i to jim ni ništa koštalo, a bome, za dram stekli i lipe imetke. I ni malo jim ni bilo sramota o svita, svima samo velu, ko se danas kako snajde, tako mu i bude. Bać Iva se kanda ni zno snajt. Nikada ni mogo protiv svoji, a bome ni protiv drugi, ako su pošteni. Na koferencijama malo, malo, sto pružat jezik, pa se brog toga sto i zamirat koikomu, skoro uvik nima što mu to, kako vidi sad, po matoru glavu, nikada nisu zaboravili. A ni neće. Teška srca se istriso. Ka se to pročulo, iz pešes partija ga stali svojatat i divanit kako znadu da mu je srce baš ko nji. Svašta mu i nudili, samo da se ubiliži. Dobro znali da bi za njim došlo još novi. Samo, nisu sapili na njegovu priku narav. Nikada ni bijo proklet na imanje, a ni se nikomu tijo prodavat ni u poslu kojega radijo, kolikogod ga zvali i kolikogod mu nudili. Tako zanavik za sve osto sirotinja, a znade da su za njega puno toga divanili iza leđi. Noto se ni obaziro. Najvažnije mu bilo otpravit cure u život nako kako Bog zapovida i lipo se u svemu slagat š njegovom. Puno mu srce ka sidne na njegovu biciglu, obide selcke sokakeve i nusput se koiskim ispripovida. Tako i danas. Obišo po sela, taman se krenijo doma na ručak, niko ga zazvo iz bircuza. Poznat mu glas, al se ne može utvorit ko je. Pozno ga ka ga pito jal bi mu tijo platit jednu rakijicu. Pozno ga po očima i glasu. Pera, godinudvi mlađi o njega, a izgleda deset stariji. Kadgoda dosta silan, ni zno šta bi o sebe. Priko noći steko veliko bogactvo, jedni divanili da steko na karti, drugi da zadobijo na lutrije. Uživo se pokazivat i dokazivat svakako. U te sile latijo se i politike, kolikogod bijo neuk. Skoletili ga sa svi strana, a uspijo ga obrlatit jedan iz varoši, što baš i ni bijo na lipomu glasu. Jedino zno lagat i svašta obećavat. Pera ga slušo, svašta plaćo, a ka mu vaj napripovido da će skoro avanzovat i otit u veću varoš, pa baš njega vidi da bi tribo bit novi precednik, još više odrešijo kesu. Unaprid se naslađivo, te vako će divanit, te naki će ancug, pa televizija, pa novine... sam ne vidi di mu kraj. Latijo se i bircuza, sto čašćavat svakake, sto ji i skoletat da se učljanu u njegovu partiju ščim ga izbirnu za precednika. Oni mu, štogod kaže, odobravu i tapšu ga po ramena. Sapu, što bude zadovoljniji, više će rundi platit. I trajalo to nikoliko godina. Kako svaka kesa ima dno, tako se i njegova ispraznila. Ščim ositili da jim više nema šta dat, u partije zaboravili na njega. A i u bircuzu za njegovim astalom nikada više ni bilo gužve.