Bać Iva se radovo kako već dugo ni. Zvani u svatove, cila familija. Samo čeko ka će se javit, da čuje oće li dojt i njevi derani. Bilo mu puno srce, oma potli fruštuka zvala starija priko telefona i rekla njegove da će dojt svi četveroj. Bać Ivina to oma ošla javit vima što ji zvali, stoju u komšiluku. On se udesijo na krevetac i već unaprid sto snotat kako će svi sidit za jednim astalom ko što već dugo nisu i kako će u niko doba zvat tamburaše zastal, pa naručit tri pisme. Jednu za njegovu i po jednu za svaku curu. Ima da ji sviru i pivu nako otrovno, ispod glasa, a primaš na uvo... ne zna samo kako će se suzdržat da ne izdune nabelo makar jedan špricer, pa čašu... tako i zadrimo. Vada sanjo, pripravlja se za nikake svatove. A mlad, oko njega staro momačko društvo. Petak uveče. Ko đuvegije se napripravljalo meso, napekli i nafilovali kolači i torte, pa se sve i posprimalo i večeralo. Odnikud došli i tamburaši. Nisu žalili tambure. Puklo više žica, al bome, ciknilo i dosta čaša i boca. Dosta se i zadržalo, razišli se u zoru. U subotu u svatova svi bili nikaki ko pokisniti. Pravoga se razbudili potli po noći, ka se mlada već navukla u drugu aljinu, a tamburaši se krenili o astala do astala. Ka se stariji svatovi razišli, krenili se otpratit mladu i đuvegiju doma. Krenili se š njima i tamburaši. Nikomu se više ni drimalo. Ko đuvegije doma ji lipo dočekali, pogrijali paprikaša i pečenoga mesa, pa se svi malo privatili. Banda se brzo uvatila tambura. Svakakoga veselja bilo, cigralo se i po astala, a jedan o pajtaša se popo na špojer, ni ni opazijo da naložit, sve dok se nisu istopili džonovi o novi patika. Veselili se, žene iz komšiluka već išle sa velike mise, oni se istom latili bećaraca. Znali ji puno i svakaki. Razišli se istom potli ručka. Preznijo se ščim škripnila vrata. Njegova unišla, sila na krevetac i pogladila ga po obrazu. Smililo je se što ga vidla kako se blaženo škobi. Otkako obolijo, vazdan bijo ozbiljan, namrgodit, ritko bi se smijo. Otvorijo oči i pribacijo je ruku priko leđi. Samo se naježila i klonila na njega. Stego je, stegla ga. »Vada će cure vaj put ostat ko nas koji dan, jako sam ji se zaželjila.«, veli i ispruži se na krevetac nuž njega. Naslonila mu ruku i glavu na prsa, a izgledalo mu da je se i oči zasjajile. Krevetac baš bijo uzak, napravit samo za jedno čeljade, al oduvik, ako bi se malo jače stegli, komotno bi na njemu odrimali obadvoj. I ne samo odrimali. »Eto, sve se mislim kako ćemo u svatova zajdno zastal, pa još ka dojdu tamburaši...«, dalje ni mogo, skupila mu nikaka guka u grlu. »Ta idi molim ti, kaki tamburaši? Vada znaš kako se danas keri u svatova. Svirači što glasniji, više koštu, a sviru na letriku, pa se ni ne možu otputat i it o astala do astala. Dojde samo no čeljade što piva, jal muško, jal žencko, a novce jim dadeš unaprid, ka naručivaš pisme . zoto ji i možu prikrupit kako oće. Otpivu kiticu dvi i pisma gotova, ni ne opaziš da već započeli drugu.«, veli mu njegova. Dugačko se zagledo u nju. Ništa ni odvratijo, jedino mu se oči zamutile.