Faljnis, čeljadi moja. Jeto ja nikako već da dospijem da se malkoc izdivanim. Posli silni kišurina ja se latio posla da postižem što je sve zaostalo na salašu i na njivi ode u Ivković šoru. Nisam se dobro ni obazro kad ova moja zlim na me: »Ta, jel ti znaš da je kod nas u nedilju proštenje? Ta valjdar znaš da je kod nas uvik na Prisveto trojstvo! Triba nam se malkc oštrije pripravit. Imamo i još jednu unuku, maloj Emiliji je prvo proštenje, pa sin se tek oženio, biće gostivi puna kuća«. Av, borme ove žene kad zaintače niko njim se ne mož odgovorit. Ta kugod da ja ne znam. Ta ja se sićam, čeljadi moja, još kad sam kadgod išo s majkom i didom na proštenje. Doduše, dida je išo s nama samo do prve mijanske šatre, al je uvik dao novaca, jednu duvansku za šećer i pivca na zviždenje. Taj pivac je bio zaštitni znak sve dice iz mog ditinjstva. Nije kadgod bilo fantazija kugod sad, koji kaki limuzina i traktora na baterije, beba što divane i slični huncutarija. Dobiješ pivca i duvaš dokle god ga ne produvaš. Tako je išlo i nikad nismo bili srićniji. Sad sve ništa u struji, čipovima, sve automacki a kako gledam nismo vridni poradit. Sve nam zakasni, a letimo od posla do psla. Kadgod se oralo konjima, digdi koji »lanc buldog« bio, brez idraulike. Plug se dizo na vrengiju, imo jedan ajto iza sica, traktorista se lipo na uvratinama obazre, uvati ajto i okreće dok ne izdigne plug. Tako se borme radilo i sve se postizalo, sve njive bile porađene, nigdi parloga ni za lik. No, doduše, sad kad čovik bolje pogleda ova sadašnja mladež ode napolje. A i triba da iđe. Dosta njim izmišljanaj propisa i poreza. Ni vinčat se čovik ne mož brez da ima sto artija i da obađe sto šaltera. Eto, na priliku, nisam ni znao da mi se dida još rodio kugod ilegalac. Naša kuća uvik bila Subatička tri a Mala Bosna, a sad u katasteru vele da to borme nije tako, već je Šebešić. Nema ti Braniša druge već lipo isplezi pet crveni, pa se opet ujavljivaj na isti salaš a nikad nisi ni selio. Kadgod kad si tribo privest novo čeljade na salašu ako se kogod udo jal rodijo, pa došo u kuću očlo se lipo u Sup i pokazlo legetimaciju. Kazo si onim tamo na budži da ti to snaja jal zet jal unuče i oni zaveli pa gotovo. A sad, aha, oš očin. Sad triba iz katastera niki nov papir o preinaki, pa ti posli tri nedilje to dođe. Ondak tek iđeš vadit taj ZK uložak i onda u Sup da ti promine atres, i to samo ako su dobre volje. Ne čudim se što ova mladež biži odaleg, čeljadi moja, opšte se ne čudim. Pravo da vam velim i zdravo sam bisan što su nam čukun-bukun dide i dolazile vamo, koji i andrak tiro? Da su ostali tamo di su ne bi nas svako maltretiro i držo slugama. A ovi s vrva samo iđu i fale se. Obećavaju brda i doline kugod da svitu pada s neba. A ko će to platit, ajd pogodite. Pa daborme da neće bogatuni. Oni, divani se, ni struju ne plaćaju, a o porezu da ne divanimo. Čeljadi moja, dosta sam vam nadivanio. Kugod da ste vi željni moje nevolje. Ajd zbogom do drukput. Imaće Braniša još fajin divana kako nam lipo i dobro krenilo.