Faljen Bog, čeljadi moja. Nemojte me ni pitat šta radim. Ta šta mož živ čovik i radit po ovakom nikakom vrimenu? Jeto, sidim pod ambetušom na salašu i rondzam sam sebi a borme i ovoj dvojci moji pajdaša što mi ode side i kugod i ja ne rade ništa već samo mudruju, ako se ovaj naš neslan divan i mož nazvat mudrovanjom. Mi možmo divanit šta god oćemo, nas niko ni onako ne sluša. Kiša jevo već podrug sata pada, malko kugod luda a malko samo tek toliko da nam ne da ni nos da provirimo ispod strije. Lipo da čovik i zbog kiše mora već pit likove za živce. Ni nam dosta naše nevolje, jeptini kuruza, veliki poreza, kojikaki buba što nam idu već sve živo, kuruze, cincokret, žito, ma sve... Ima i i domaći i ovi uvozni što su baščari zapatili otkaleg. Ta otkaleg će neg iz Kine? Kažu oprašiva dobro paradičku i papriku, a ona borme ide sve drugo. Bože moj bože, al smo naivni. Svako o nas otresa opakliju, a mi svakom virujemo. Baš je za ne povirovat, jalte? Ta ode kod nas toliko pametni i škulovani, najbrže se mož završit i kojikaka visoka škula. Kaže ima ko je i nediljom diplomiro, a tako s nama omlaćaju. Veli mi Periša, i on došo kod mene, »vidim da vi ne radite ništa pa i ja došo na mobu«. Kad smo se ismijali s njim, on nastavio divanit o tim bubamarama, nikim tamno žutim, kaže i dvared većim od ovi domaći. Joso ga prikinio, pa veli da to nije istina, da to ne mož bit već su se naše isfajzovale pa se sparile s kakom bubom i zato su take. Sad smo mi njega ismijali, mislim Josu. Ta di se mož štogod sparit s čime drugim neg što mu Bog dao? Al se on ne da zbunit pa veli: »mož, mož, borme, ne vidite da se već svako sa svakim spariva; ta više ni po ruvu ne mož čovik razlučit ko je ko, ta i ove oblake naučenjaci vele da ove velike sile mogu i oblake iskontrolisat i slat di god mi se proktije«. Hm, sad smo se i mi već niki počeli pogledat. Ta ko zna šta mož već u toj napridnoj tekniki, a on kad je skonto da smo se mi poduzbili nastavio još rabriji, pa veli: »ta jel se sićate lane, svi smo gledali fodbol, eto kažu da u tim kraju di se misec dana sigralo i fodbolovalo, liti pada kiša svaki drugi dan, a onda nije bilo čitav božiji misec ni jedna kap, pala tek kad su dilili medalje«. Gledi nas sav onako pobedonosan što nas uspio zbunit, a mi sve gledimo jedan u drugog, pa se kontamo da je stvarno tako. Ni mu ovaj divan baš skroz neslan, a i ko zna, moždar i jeste tako. Neg da vas pitam, čeljadi, jel kod vas pado led? Av, ode kod nas po Ivković šoru i njegovoj okolini baš fajin opleo, borme. Nano štete samo take. Od cincokreta neće bit ništa, kuruz taki mali pa sav izrojtan ko majkina rojtoška marama, a paradičku skroz uništio. Jednim dobrim deranu samo taku štetu opravio. A ja slušam naše visti, a oni se fale kako su zdravo uspišno obranili varoš od leda. Taki sam bio bisan, čeljadi moja, da sam lipo tio radio vućit kroz pendžer da odleti čak tamo do dola. Ta vi dobro znate da Braniša sve voli, samo ne lažove. Eto toliko, ajd zbogom.