Ubistvo Mijata Štefanca

Mijat Štefanac (1951), Hrvat, meštanin sela Hrtkovci, ubijen je 28. juna 1992. godine u ataru Golomača između Nikinaca i Hrtkovaca, u vojvođanskoj opštini Ruma. 
Telo Mijata Štefanca pronađeno je sutradan ujutru, 29. juna 1992. godine, od strane dežurne službe SUP-a Ruma. Istog dana uhapšeno je šest lica zbog ubistva. Oni su zadržani u pritvoru. Dana 22. septembra 1992. godine Okružno javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici podiglo je optužnicu protiv Mlađena Kekerovića, Momčila Vidakovića, Branislava Kalinića, Pere Lukača, Petra Žegarca i Dragana Lazarevića. Sva navedena lica su Srbi koji su pre tog događaja izbegli iz Hrvatske. 
Tokom sudskog postupka protiv šestorice optuženih utvrđeno je da je 28. juna 1992. godine, oko pet sati posle podne Mlađen Kekerović, izbeglica iz Grubišnog Polja, dovezao Mijata Štefanca do Nikinaca. Tokom vožnje od Hrtkovaca do Nikinaca, Štefanac je u alkoholisanom stanju izrazio nezadovoljstvo zbog dolaska Srba iz Hrvatske u Hrtkovce, psovao je Srbe što ga teraju iz kuće i govorio je da je on Hrvat.
Kekerović mu je rekao da prestane sa tim jer je on Srbin. Nakon toga, zajedno su otišli u kafanu »Točak« u Nikincima, gde su sedeli u društvu još nekoliko lica. Štefanac je nastavio da govori da je on Hrvat, da će otići za Mađarsku i da će Srbi videti kad se Hrvati vrate. Nakon toga su mu osobe u čijem je društvu bio skinule i polupale naočare i prosule mu piće po glavi. 
Oko osam sati uveče, Štefanac je krenuo iz kafane »Točak« i zamolio Mlađena Kekerovića da ga odveze za Hrtkovce. Kekerović je prihvatio. Osim njih dvojice, u vozilo je ušao i Momčilo Vidaković, Srbin iz Grubišnog Polja. Tokom vožnje je svađa nastavljena, nakon čega je Kekerović zaustavio automobil i rekao Štefancu da izađe iz auta. Kada je izašao, Kekerović ga je više puta šutnuo u glavu i telo. Potom je Kekerović seo za volan i autom dva puta prešao preko tela Mijata Štefanca, usled čega je Štefanac preminuo.
Kekerović je zbog tog ubistva osuđen na četiri godine i šest meseci zatvora. Druga lica obuhvaćena optužnicom su oslobođena. 
Iako je optužnica sva navedena lica teretila za krivično delo nasilja kojim se ugrožavaju slobode i prava građana pripadnika drugog naroda, narodnosti ili etničke grupe, sud je ipak presudio da je Mlađen Kekerović izvršio krivično delo ubistva na mah i obrazložio da nije utvrđeno da su optuženi vređali, ponižavali ili zlostavljali Mijata Štefanca. »Objektivno ceneći utvrđeno činjenično stanje to što je oštećeni uvredljivo govorio o Srbima i posebno Srbima izbeglicama, i imajući situaciju i atmosferu u kafani u vidu, te činjenicu da se oštećeni nalazio upravo u društvu optuženih koji su izbeglice sa teritorije bivše Republike Hrvatske za normalnog čoveka nije se moglo ni očekivati drugačije ponašanje optuženih od onog kako su se ponašali, bolje rečeno nije se moglo očekivati da optuženi u takvoj situaciji ostanu ravnodušni i da ne ispolje svoju uvređenost.«     

Ubistvo Nade i Stevana Guština

Bračni par Nada i Stevan Guštin ubijeni su u porodičnoj kući u vojvođanskom mestu Bač, u noći između 2. i 3. avgusta 1992. godine. Stevan je bio Hrvat, a Nada Srpkinja.
Stevan Guštin je bio fotograf u Baču. Dana 2. avgusta 1992. godine bio je angažovan da fotografiše na seoskoj slavi u susednom naselju Mali Bač. Njegova supruga Nada ostala je sama kod kuće. 
Nepoznati počinioci su te večeri ušli u kuću i ubili Nadu. Sačekali su da se vrati Stevan, pa su potom ubili i njega. Na osnovu iskaza svedoka, bračni par Guštin je zaklan. 
Kriminalistička policija iz Novog Sada je izvršila uviđaj i sprovela istragu, međutim počinioci nikada nisu pronađeni i za ovo ubistvo niko nije odgovarao.
Ubistvo Stevana Krošlaka

Dana 9. aprila 1993. godine, u večernjim satima, u šidskom selu Sot ubijen je Stevan Krošlak (1940). Krošlak je bio Slovak po nacionalnosti, ali je percipiran kao neko ko pomaže »ustašama« i likvidiran je u sklopu plana »da na teritoriji SR Jugoslavije u selima Zapadnog dela Srema, pretežno nastanjenim hrvatskim i drugim nesrpskim življem, ozbiljnim pretnjama i prinudom treba vršiti pritisak na Hrvate i na pripadnike drugih nesrpskih nacionalnosti, te ih zastrašiti, tako da napuste ta sela i da to zastrašivanje ’odjekne’ i na taj način bi se ubrzalo prvenstveno iseljavanje Hrvata, ali i drugih nesrpskih nacionalnosti naklonjenih Hrvatima«.
Ubistvo su počinili Pavle Drašković iz sela Vrapce u opštini Medveđa na jugu Srbije, i Goran Vuković zvani Šojka iz Đurisela u opštini Kragujevac, koji su bili pripadnici dobrovoljačke jedinice iz Srbije koja je ratovala na teritoriji Hrvatske. 
Ubistvo Stevana Krošlaka je bio deo plana koji su Drašković i Vuković dogovorili zajedno sa komandantom njihove dobrovoljačke jedinice, Milanom Nikolićem zvanim Đeneral iz sela Ranilović kod Aranđelovca. 
Dana 9. aprila 1993. godine, Drašković i Vuković su došli autom u selo Sot, sa namerom da izvrše pritisak na Stevana Krošlaka da se iseli. O njemu su prethodno prikupili informacije od Krošlakovog komšije, prosvetnog radnika i funkcionera SRS Petra Živkovića, koji je i pre toga učestvovao u akcijama zastrašivanja nesrpskog stanovništva opštine Šid.
Drašković i Vuković su na imanje Stevana Krošlaka upali naoružani. Kada su ga spazili u dvorištu, Pavle Drašković je u njega ispalio tri hica, od kojih su ga dva pogodila u leđa. Stevan Krošlak je nedugo potom preminuo.
Pavlu Draškoviću, Goranu Vukoviću, Milanu Nikoliću i Petru Živkoviću suđeno je pred Okružnim sudom u Sremskoj Mitrovici u objedinjenom postupku za ubistvo Stevana Krošlaka i članova porodica Oskomić i Tomić. Drašković, Vuković i Nikolić su osuđeni za izazivanje, odnosno podstrekavanje rasne, nacionalne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti. Za ubistvo Stevana Krošlaka Drašković je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 10 godina. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 13. septembra 1999. godine. 

Ubistvo Marije Tomić, Agice i Nikole Oskomića

Bračni par Agica (1943) i Nikola (1940) Oskomić i Nikolina tetka Marija Tomić (1906), meštani sela Kukujevci u opštini Šid, ubijeni su u porodičnoj kući u noći između 29. i 30. jula 1993. godine.
Te noći Milan Nikolić zvani Đeneral dovezao je Pavla Draškovića i Gorana Vukovića zvanog Šojka do kuće porodice Oskomić u ulici Vladimira Nazora u Kukujevcima.
U kući su u tom trenutku bili Agica i Nikola Oskomić i Nikolina tetka Marija Tomić. Drašković i Vuković su naoružani upali u pomoćnu zgradu i u kuhinji zatekli Nikolu Oskomića. Vuković je uperio pištolj modela Škorpion u Oskomića, a Drašković je u rukama držao pajser. Vuković i Drašković su pitali Nikolu Oskomića da li je istina da mu je sin u Zagrebu i zašto se on još uvek nije iselio iz Kukujevaca. Tokom tog razgovora Drašković je više puta pajserom udario Nikolu Oskomića u glavu. Nakon toga su Drašković i Vuković isekli dva kabla i vezali mu ruke i noge, a preko usta mu povezali krpu kako ne bi mogao da viče. Tako vezanog odvukli su ga u ostavu u okviru kuhinje i gurnuli ga niz stepenice. 
Drašković i Vuković su se potom uputili u glavnu kuću, gde su bile Agica Oskomić i Nikolina tetka Marija Tomić. Po ulasku u kuću, Pavle Drašković je Agicu udario više puta pajserom, nakon čega joj je Vuković iz pištolja Škorpion ispalio hitac u potiljak. Agica Oskomić je preminula na licu mesta. U tom trenutku u hodnik je izašla i Nikolina tetka, Marija Tomić, koju je Vuković na isti način usmrtio.
Vuković je zatim izašao iz kuće i vratio se u pomoćnu zgradu, gde je sa tri hica usmrtio vezanog Nikolu Oskomića.
Nakon ubistva porodice Oskomić, Drašković i Vuković su pobegli. Njih je na dogovorenom mestu trebalo da sačeka Milan Nikolić, međutim on se nije pojavio, pa su peške napustili Kukujevce. 
Za ubistvo članova porodica Oskomić i Tomić osuđen je Goran Vuković. On je za to i za druga krivična dela (izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje, razdora i netrpeljivosti) osuđen na 15 godina zatvora

 Fond za humanitarno pravo (FHP