Vrime se malo iskvarilo. O rana jutra sipi nikaka kišica, pa bać Iva i njegova ne možu ništa oko bašće. Ni ne opaziš da pada, a leđa za dram mokra. Podložili i vatricu, baš i ni za sidit, ščim se naoblači, oma i zaladi. Kanda više ni nema ni topli prolićnji i litnji pljuskova. Sića se dičji dana, u lito ka naide pljusak, napuni jendeke, a dica ko pačići, oma u cigru po vode. Vi godina, ka liti pljusne, oma se moraš i puno bolje zagrnit. Fruštukovali, popili ko šta već pije, pa se njegova latila kujne, veli zamisiće mu crna kruva, pa će gledat da za ručak speče i kakugod lapinjicu, ne bi marila da danas mađaru. Ne bi ni on marijo, al ne bi baš ni smijo. Ajd, veli, svakako će napolju napravit vatru za mađarit, a on će misto slanine na ražanj nataknit viršlu, pa ope dobro. Veli, pri podne će posvršavat sve što ima zovaj misec, pa će potli ručka malo obit uja Tunu, davno već ni bijo ko njega. Uja Tuna stoji na salašu, oma blizu sela, do njega lane napravit i kaldrum. Ujna umrla još zovoga poslidnjega rata. On dobro zagazijo u devedesetu, al se drži ko da mu dvajstris manje. Ima četveroj dice, svi posvršavali velike škule i razišli se po svitu. Dvi cure doktorice, pri nikoliko godina ošle u Švapcku. Škule posvršavale na vrime, al nikako do posla. Ostale u varoši di su i učile za doktorice, našle posla u bircuzu, starija radila za šankom, mlađa u kujne. Velu  možda će tako koji misec, pa će dobit posla za koji su tolike godine učile škule i uvik bile međ najboljima. Javljale se one ka bi čule da digoda tražu doktore, al nigdi nisu imale sriće. Uvik bi primili kogagod pridnijega o nji. Nek taj u škule bijo i puno gorji, samo nek svršijo, za posov najvažnije da na vrime sto u partiju u koju triba. Tako prošlo nikoliko godina, pogubile i viru i nadu, pa se sporazumile i zajdno ošle u Švapcku. Danas tamo radu no što izučile, na nadnice se ne žalu, a dadu obidu svake godine. Za njima ošlo i starije dite. Izučijo za anđelira, isto bijo međ najboljima u škule. Oma dobijo i posov u općine, baš jim tribalo čeljade njegove struke. I bome, pokazo i znanje i volju, pa ga brzo metnili i za glavnoga tamo di radijo. Sve dovejo u red, pa se općinari uvik i svud dičili njegovom službom. Mogo otit i u veće varoši, zvali ga vamo, zvali ga tamo, nudili mu i više novaca, sve odbijo, ni tijo napušćat no što stvorijo. Potli desetjedanajs godina došlo izbiranje. Malo milom, više silom, zasili novi vladari. Njegova služba raspušćana, novi napravili drugu, za njega ni bilo mista zoto što ni tijo stat u njevu partiju. Fiškali mu divanili da bi se tribo latit suda, ni ni to tijo. Veli ako zadobije, ope će morat radit sovima što ga otpelengirili. Potrpo stvari u kufer, pa za Švapcku. Par godina radijo svašta, zoto vrime sredijo sve papire, pa evo već dosta dugo radi no za čega učijo škule. Povuko za sobom i brata, dobro i njemu. Dadu obidu i oni, pa se jedamput svi četveroj skajarili i kupili mu kuću u selu. Tamo prizimi, a o rana prolića do kasne jeseni boravi na salašu. Bać Iva se unaprid radovo divanu š njim.