Izgleda da bać Iva stvarno imade nos za svašta potrefit. Još pri par miseci kumu Tune reko da će na godinu ope bit izbiranja. »Ta idi, kume, neka makaršta divanit, eto smo se poizbirali prvać, pa šta bi ope, ka u cile države vladu moji?«, čudijo mu se kum Tuna. I ni puno prošlo, vi dana se pokaziva da bać Iva, kako izgleda, dobro nanjušijo. Ko i svake godine, na Ivana mu kum Tuna i njegova došli čestitat imendan. Bać Ivina oma nastal friško pečene paretke i nikoliko fela slatki kolača. Kum Tuna se oma dovatijo paretaka, ne zna šta je dosta. Manijo ji se ka mu njegova nabila lakat u rebra. Popijo dvi čašice katarke, pa jedva došo do zraka. »Bome, koliko vidim, u glavne varoši počela nika korziranja, pa što dalje, korza sve punija. Ne znam šta vaj naš čeka, zašto već ne šalje žandare?«, veli i oma uzme komat gibanice makom. Uvik je voljijo, al njegova skoro nikad ni ni pekla, veli baš je ne ide za rukom. »Bome, kume, ja na sokoćalu vidim da se već korziru i po drugi varoši, pa izgleda tvojima baš i ni svejedno. Zoto ji ni ne prikazivu na televizije. Vada velu, ne mnora baš svako sve vidit, a može jim se. Vidiš da, ako kojigod baš neće bit poslušni, oni oma kupu njegovu televiziju. A znade se, gazda može prikazivat šta oće. Eno, prvi vi dana none televizije na koje je skoro svaki dan, već i nagovišćiva da bi se na godinu ope mogli izbirat, a ne da se vlada priko korze. Pazi samo da u cilomu tomu cirkusu ne ostaneš brez državni jasli«, veli mu bać Iva. »Kume, ne bi ja više o politike. Nego, jesi čo da će se u našemu selu gradit novi pijac? Al će nam to bit lipo. Sve pod krovom, kuša pada, a ti se samo korziraš i gledaš šta bi kupijo. Eto, vi što su vladali prija nas, nisu se toga ni sitili, pa se na pijačni dan desi i da dosta pokisnemo, a malo trgujemo«, unaprid se naslađiva kum Tuna. Ne bi ni bać Iva više o politike, al ne može kumu ništa ni oćutit. A i štogod se latu divanit, ispada da je sve danas politika. »A kaži ti mene, kume, ka su već vi prija vas započeli gradit tu nikaku kanalizaciju, zašto ste se vi toga ostavili? Koliko vidim, to bi našemu selu najviše i tribalo. Ka se već stuklo tolike novce, ni baš to tribalo samo tako zatrpat ko ker kobasicu i zaboravit. Tribali ste prvo ztapočeto posvršavat, pa se onda mislit šta dalje. Gledam i po nikoliko sokakeva di bilo najviše jama po drumova. Falite se da ste sve to popravili, a nikomu ne tolmačite kako. Na sramotu, u te jame ste nasuli malo crni kamenčića, potuckali ji lopatom, pa sad drumovi još gukaviji neg prija toga. I šareni, ružno ji za vidit. A ope, ka projde zima i krenu se traktori u polje, sve će to otit za nikoliko dana i jame će izgledat veće neg što su bile prija popravke. I još jedno ne vidite, ostajemo brez dice, svi gledu kako bi se odselili tamo di nema taki ko što ste vi. U selu nam ostaju matora čeljad i zarušite kuće. Zoto ste se i obezbedili, pa na spisku za izbiranje imate priko četiri iljade čeljadi, a u selu nas nema više o dvi iljade«, veli bać Iva, a kum Tuna samo zinijo i ni zno šta bi odvratijo. 
Ivan Andrašić