Faljnis, čeljadi moja. Baš sad eto ja i ovi moji pajdaši nazglabamo, a i šta bi andraka dide radile kad nisu vridni bog zna šta zapet i ni pod kaki ozbiljniji poso podmetit hrknjaču neg nazglabat i rondzat. Veli mi Joso da je niki dan išo priko Bećar atarom u Mirgeš, i to baš posli one velike kiše. Kaže da je tako susto kugod da je vuko roljku i to priko najveći grudava. »Iđem ja vamo od Bosne i tiram biciglu kugod pravi; lip put, bicigla iđe ko bisna i sve tako do Ajdukovog salaša, bivšeg daborme, kad tamo pridnji točak zabasamago pa se otklizo niki u razor od uvratina, ja odletio pravac u njivu, a ono ovršeni kuruzi pa sve vire čukanjice. Ne daj, Bože, da nisam imo one moje debele čakčire, sav bi se izbovo. Neg, da divanim dalje, otaleg pa do Malog tavankuckog puta nema kamenčića borme, živo blato, a tamo kod bivšeg Lamićovog salaša već svi znate kako je, prava buzalica, kugod da su dvajst krmača pravile svatove u njoj. I ja vam lipo biciglu zametnio na leđa i pišce, sve batrgajući priđem ti dvisto meteri, kadli posli Malog tavankuckog dalje opet lip kamen sitan i ravan..Pa pitam ja vas, čeljadi moja, kako to niko nije završio? Ta kogod to namerno tako izgazduje i Bog! Nije istina da nije doteklo još na to po kamiona kamenčića. Jel je možda kakom budžovanu tribalo nasut u avliji pa nisu smili donet više jel šta znam. Al da nije lipo – nije. Sve se uredilo, svit se obradovo što su već jedared dva sela spojena s malkoc tvrđim putom, a na kraju vaka komendija«. Ja i Periša gledimo u njeg pa sve niki ne virujemo da je on vako omatorio, pa osto nesvaćen. Ta jel mož bit da njemu nije ni sad jasno kako to iđe? Ta lipo su platili crtanje tog atara; doduše to crtanje košta kugod da ga onaj Pikaso crto, jel moždar onaj s ušiljenim brkovima, pa ondak se izračuna kvadratura i daborme pomnoži s tri, jel triba da dotrva i za drugo od ti novaca. E tek onda se fektuje poso, a i tamo je cina posla metnuta kugod da su ga kriptari pravili od samog mermera a ne putari i to nako ofrlje, bisno jel ni njeve plate nisu za falu pa čeljad nemadu ni volje radit. Tušta će to još vode proteć, borme, dok se ne bude gazdovalo za čovika a ne protiv čovika. Neg, jestel vi ovrli kuruze i dokopali se vaki bisni novaca? Tačno je dvared jeptinije cine kuruz vršen neg prija dvanajst godina. Vi sad nemojte virovat, al ja imam cidulju: onda bio 28, a sad 14. Pa sad vite kad je bilo bolje paoru. Doduše, svi viču da paor bolje živi. Moždar je to istina, al ja vam velim da bi kud i kako bolje živio kad bi mogo i on kupit za pedeset-šezdeset eura hektar zemlje kugod što su pazarili ovi u maramama na dva kraja. Al, jeto, nama ne dadu, jel oni su »investitori«; sav mi se jezik upleo, ne znam ni kast. Doduše, jeste da je to zemlja od naši dida oteta, al sad kogod drugi gazduje i dili je nako kako oće. Samo se pitam jel i tog dida imo zemlje? Ne bi reko, pa nek bisni ko oće. Ko je imo zemlje, taj je ne dili. Zbogom, čeljadi moja, dosta sam divanio, moždar i tušta, vrime će pokast.