Bać Iva već dugo ne gleda televiziju, u poslidnje vrime ni novine ne čita. Radijon sve riđe pali, počeli i oni duvat u gajde koje nikada ni voljijo slušat. Kanda će se skinit i sa sokoćala. I tamo sve više svetinjaka i političara. Ni jedni ni drugi kanda ništa ne poštivu, jedino sebe. I jedni i drugi se samo volju protirivat, znali o čega, jal ne znali. Sve manje se može pročitat da ko koga i brog čega pofalijo, jal nomu drugomu štogoda čestito, sve je manje lipoga. Političari i svetinjaci se razmavali, a  di oni šta natrukuju, tu oma ima i vriđanja da ti glava zaboli. Jedni ji branu, drugi napadu, pa se onda te dvi strane ukrvavo posvađu. Da su bliže jedno drugomu čeljade bi moglo pomislit da bi se poklali. Evo, sad stali naveliko trukovat učitelji. Priko sokoćala branu njev štrajk i svima tolmaču zašto moru tako. A kanda ne možu rastolmačit ni sami sebe. Vaj put skratili školske sate za frtalj. Puno nji se pita jal oni tako tiru klipak vladarima, jal škularima? Ako već štrajkuju, zašto ne štrajkuju skroz? Ti frtalj sata vladari ni ne ositu, al bome, škulari još kako. Niko isapijo da no što za frtalj sata naučiš u škule, doma moraš biflat dobra dva sata. A to vladari ni ne ositu, nit jim briga. Velu, tako će se puno čeljadi zabavit sami sa sobom, pa neće imat vrimena pitat se koišta što baš i ne bi morali. A ko zna, možda i međ učiteljima ima puno ni kojima ti štrajkovi idu u račun. Vamo dica ne nauču u škule što bi tribala, a ka učitelj pita, mora se znat. Dade i matere baš i nemu puno vrimena za dicu, a dosta nji ni svoje ni naučilo i njevi učitelji štrajkovali.  Onda jim lakše latit novce i platit komugod o učitelja da jim dite nauči doma no za čega ni bilo vrimena u škule, jal učitelji štrajkovali. I bome, ti što tako radu, prikupu tu lipi novaca za kuću. A i ta dica, kaku volju imadu za učit, ka doma sve više viđu matere što svaka dva miseca otidu u Švapcku čuvat bake i dide? Dade zoto vrime sve više visu po bircuza i ti nikaki kladionica, vada se vikovično kladu i nadu da će se srića baš njima makar naškobit. Svi sposobni, mogli bi radit, al jedni nemu di, a drugi ubeđivu sami sebe da nemu di. Puno nji se znade koidi i zadužit, pa ka žena dojde natrag, jedan dil njezni nadnica unaprid potrošit, a ni kupit ni ogriv, ni dicama knjige za škulu, a u šifonera i u špajzu ni ruva ni kruva. Veća dica, na o 12 – 13 godina se zabavlju ko što se kadgoda zabavljala na o 16 – 17, a manja, ka se izdovolju telefona, natofrču se prid televiziju, pa gledu koikake Zadruge, Parove i šta sve ne. Potli se svi čudu ka se stanu utvarat u nake ko što jim se prikazivu tamo. A bać Ivu najviše boli ka po praznima očima vidi da je sve više ni što jim prazna i duša. I sve jedno jim šta ima novoga u države. Sve jedno mu i šta će bit sutra, sve više nji viruje vladarma ka jim kažu da će se vozat u leteći lemuzina i pravit leteće ćilime i još koišta, sve više nji viruje u bolje sutra, koje će, eto, već godina za dvi godine. Bać Iva tu više nema šta ni kazat. Otrnijo sokoćalo i ošo malo naskak.