Faljnis. Jeste l se malkoc odmorili, čeljadi, za vrime ove kiše kad se nije baš dalo svašta radit? Ja sam se borme latio kodorgovat po avliji, a kad se lunjaš uvik nađeš sebi posla. Moro sam prislagat ditelnu pa ondak ispravljat čardak, sav se nakrivio kugod Periša kad iđe isprid dućana. Samo, njega niko ne priti da će legalizirat, a borme mom čardaku prite, još pitaje di je nacrt od njeg? Kaki nacrt, bože iz svitom?! Ta to je pokojni baćo i pokojni komšija mu lipo posikli dračove, zgulili koru s makljom, kraj, jedno meter zavalili đubretom da se očvrsne i ne strune na brzinu iskopali jame, doduše malkoc u krivo i naereno. Al, jeto, služio je jedno pedeset godina, šta ja znam, bio sam dite i jeto sve do sad dok nije zasmeto ovima što šestu godinu viču da će nam bit bolje a još i naši pridnjaci divane da se on zdravo paštri za naš svit i da iđe sve naprid... Lagano samo, na kraju švigar puca, divanio je moj dida a kad pukne nikad se ne zna koga će dovatit čapo. Vidim, doduše, da dosta lipo iđe ovo skupljanje potpisa za one pridstavnike što su samo jedared viđeni pa su posli četri godine mirni. Ima i mladi, što mi posebno lipo. Ta nisu još svi mladi očli u bili svit i ima se čemu čovik nadat, i ja ću jedared ovi dana se uzjarit na biciglu pa se otić potpisat. Najviše bi volio da je to vokšovanje ko kod redovni nacija ne vako. Al kandar to kome pasira da bude vako pa šta se mož, samo da nam ne utrnu i ovo malo škula i udruga što imamo. Možmo se mi srdit na ovog jal onog, ta i ja se zdravo srdim čeljadi moja, al triba se ispotpisivat, makar za našu dicu da se imaju di družit i lipo se provađat, naučit svirat, igrat i pivat. A ko će za koga jal ko će kome, to vam je sasvim deseta pripovitka. Valjdar ćete nać od toliko svita koga god da vam nije stao na livi čukljen. Kako sam ovi dana prošo ne bi vam uspio po večeri izivanit kako sam se zdravo ustravio. Slažem ja lipo ditelnu na tragač, balu po balu, odguram, ponovo poslažem u drugu šupu, naiđem na razdrtu manilu, dokalamim je i tako, skoro drimam, ne mislim opšte na poso otac me prokarto blendavi, sam na se sam bio bisan, jedno po sata kad sam došo sebi. Palo mi na pamet dok sam slago kako je kadgod bilo dok se nije opšte vezalo neg onako s paroškim vilama dilo, pa ključom čupalo sino, ditelna se slabo i sadila, i to ona za konje što se zvala drotoška. I radim ja kadli sam digo jednu balu, poslidnju u redu a prida me iskoči jedna velika pacovčina! E pa, čeljadi moja, lipo mi zastalo srce. Gledim ja u njeg, a i on nema di pa i on gledi u me. Propo se na zadnje noge pa zinio na me kugod moj ker Roko na divenicu. A jeee, ta još sam se većma poplašio. Ne smim se latit ni kakog proštaca da ga odalamim, i lipo on prija došo sebi neg ja, pa pravac meni med noge i izmed čizama biž priko u guvno. Oma sam očo kupit otrove, kad sad ovi općinari što nam prave bolje ne dile po salaši i selima. Valjdar skupljaju novce važnije stvari, a nas nek poidu pacovi. Jeto, lipo ni sad niki nisam pri čistoj svisti i zdravoj pameti. Ajd, zbogom.