Kako prolazu godine, bać Iva sve više toga pročita na sokoćalu. Doduše, ne prima sve zdravo za gotovo, vrimenom naučijo šta je ozbiljno natrukovano, a šta splećkaroški. Znade on već i koišta natrukovat i obnarodovat, a zno se jedno vrime koiskim i protirivat. Zakačijo bi se za  štogoda natrukovano što mu baš i ne ide u glavu, pa misli da bi tribalo malo drugače. E, onda da vidiš protirivanja. I što mu najzgodnije, skoro nikada se š njim ne protiriva naj što to natrukovo, neg vraganajs drugi. Ti drugi, kako mu izgleda, bolje znadu šta ko tijo kazat, a bolje znadu i kako tijo odvratit naj što odvratijo. I o toga onda za dram ispada prava svađa. Jedno vrime se brog toga ofanj jidijo. Take filtoze što sve znadu bolje o noga ko to stvarno znade, nikada ni poštivo. Polako se manijo protirivanja, vidijo da ne vridi. Jedino ga još kadgoda malo uvati niki dert, pa znade metnit kakugod pismu jal sliku. Al štogod metne, ope se javlju ni što se volju protirivat. I što ga najviše ugrizlo za srce, međ njima prvi njegov kum Tuna. Tako bilo još ka se njegova starija istom zadivojčila. U općincke varoši, na njevu najveću priredbu, podolazili slavni pivači i cigrači, međ njima i jedan što pivo pisme Pogledaj dom svoj Anđele i Ljubav ovde više ne stanuje. Te dvi starija jako voljila, a potli priredbe se nikako uspila beštelovat š njim. Bać Iva tu sliku metnijo na sokoćalo. Ni prošlo ni frtalj sata, kum Tuna oma odvratijo. Onda još bijo u partije o njevi. »No, kume, vomu se nisam nado o tebe. Pa jal ti znaš šta taj divani, a divanijo još za rata, a i dobar komat potli rata? On nas ne može očima vidit, a ti se fališ takom slikom. Bome, sad stvarno ne znam čiji ste ti i tvoja familija?« Vada tijo dokazat njegovima da može bit veći njev o najveći njevi. Za niko vrime izašo iz partije o njevi i prišo u jednu što njevi bili š njom. Ni tamo se ni dugo zadržo, ščim zadobili današnji vladari, on i njegovi ošli pod nji. I evo, prvać se ope pokazo ko je, čiji je i kaki je. Obadva o davni dana voljili fodbal, pa obadva jedva dočekali otecavanje za najbolje na svitu. Za državu u koje su, navijali obadva, za državu čiji su, kum Tuna ni tijo, jal ni smijo. Tako jim vada naložijo njev najveći. Njegova se slušat mora, ako nećeš, otfrknićeš i iz partije i sa državni jasli. Država čiji su, na kraj bila oma za prvim. Bać Iva se radovo ko dite. Nika milina ga spopala, pa sto slušat i oma na sokoćalo metat koikake pisme, najviše tamburaške što se pivu i sove strane Dunova i priko. Međ njima bila i Lijepa li si, ka je čuje, naježi se o milina. Samo što metnijo, kum Tuna natrukovo: »No, kume, ti ko da nisi kako triba. Kanda si zone što našemu svitu napravili najviše zla, vada znaš ko je taj što je piva. Ja bi takima ko ti oduzo naš pasoš«. Bać Ivu ništa probolo u srcu. Pisme uvik samo slušo, nikada ni čito splećke u novina, pa ni puno ni zno ko su i kaki su ni što ji pivu. Tako odmalena učijo i cure. A sad mu teško, izgleda došlo vrime da ne smiješ više ni slušat šta voljiš.