Faljnis, čeljadi moja. Jeto, prošlo i fodbolovanje. Fajin smo se nagledali dobrog fodbola, a tek posli slavlja... Koliko se samo svita nakupilo u glavnoj varoši i ostalim varošima otkaleg su fodbolišti, pa to je da čovik ne poviruje. Onaj onibus je siroma triput prokuvo dok nije došo do bine, veli Joso. Ha-ha-ha, ta nije to onibus ovaj naš iz varoši što je mene vozo još kad sam išo u škulu, a sad bi već odavno za stara vrimena bio u penziji, da je sriće. A onibus siroma sav zarđo kugod stari kabo, al još iđe. Doduše, pomalo puši i kašljuca drumom. Za take manifestacije ima novo, Bože Joso. Doduše, bilo bi zdravo lipo da ima i za drugo, na priliku za nove ambulante, pa za likove, a da ne divanim dalje, al jeto i fodbolišti u našoj matičnoj državi su se zdravo lipo paštrili i bili drugi. Ja vam velim da su tribali bit prvi, za me i jesu prvi, al tako to iđe: velik malog uvik istarma, pa tako i u fodbolu. Kad je sve to prošlo, fala Bogu, ja se usudio provirit biciglom iz Ivković šora. Tribo sam posvršavat nike artije i poplaćat porez, ko ga izmislio, pa ko velim: ajd, Braniša, uzjaši ti lipo na biciglu, jel za limuzinu nemaš petrolina, a i kandar će završit u drvinjaku pa nek se legu morkače u njoj jel ja ovu novu registraciju borme neću plaćat, čeljadi. Eto kaki smo: tili proturit svitu da dvared tira limuzine na taj prigled, a kad se svit pobunio oni nadigli cinu više neg dvostruko. A kad čovik pita zašto, kažu tako je u Evropi. Hm, stvarno misle da je ovaj svit blendav? Ta ko da nema nikog u tim evropskim zemljama. Ta moj bračko od strica plaća cilu registraciju u Nimačkoj na dvi godine, a ne svake. Cili sto evra. I to tira merdžu od šurnajst kubika, a ne kaku siromašku mašinu što se ne mož brez dima ko ruka ni uzverat na Božanovu gredu. Zato Braniša lipo ruča slanine i kruva, paradičke i paprike, češalj bilog luka i po glavice crnog, uzjaši na njegovu starovinsku biciglu pa gasa, za čas u varoši. Ta ne mogu me ni blokirat ni kad ovi velikani dođu. Ja lipo zametnem moju »partizanku« na rame i zaobađem okolo, pa tiraj dalje. Ta sve mož. I Šime nanin je kazo kad su ga pitali jel spuštio rampu kad je naišo voz, a on zaspo pa neće priznat već veli da nije ni naišo a i ako je naišo očo je malom duži oko Štrocinog salaša. Doduše, onaj glavni je vidio da voz nije obašo oko salaša kad su mu fajin odjakarili kazne od plate. Neg šta je to, čeljadi, pitam sad vas što ste varošani. Šta se to trevlja? Jel došla nika nova moda, jel šta? Vidim u varoši po tim šalterima skroz nova čeljad, a taman sam se pripravio na jednu što sam se prošli put s njom priričio, kadli na tim šalteru niki nov, bradat čovik i ljubazan za pripovitku. Sve mi prošlo baš lipo. Kad sam izašo, sve mi bilo čudno, moro sam se još i prikrstit. Jedino mi zdravo žao što nisam dospio na Đurđin na ris. Kažu da je bilo fajin svita i sa strane. Bojo sam se da me ne ošine kaka kišetina, a i vako nemam socijalno pa ko će se već i likova naplaćat, al ajd na godinu. Ajd, zbogom.