Ruke materine, bakine, majkine, svekrvine, tetkine... Ruke do bola izradite. Pocrnite od sunčane žege, isprane domaćim sapunom i lugom (smiša pepela, kreča i vode). Pune žuljeva, otvrdniti dlanova. Bolni zglobova, otekniti, gukavi prstiju. Ruke izlizane, ispucane kože, ispucani nokata, pune zanoktica. Grube. Jake. Znale su pomilovat. Znale su prikrit i sakrit ‘no što ne triba da drugi zna. Prele su. Tkale su. Mikale su (češljale vunu). Prale. Lužile. Na mrazu prale i sterale da bude što bilije i lipše. Kukuruze kopale. Ručicale (u žetve snoplje pravile). Užad u ranu zoru plele. Konoplju i kukuruzvinu sikle. Vinograde i bašče obdržavale. Doma baščice nake što cvatu od ujtru do uveče pune merisavoga cvita pravile. Dvorove, kokčakove, kokošinjce i štale čistile. Sokakove još ujtru prija čordaša i svinjara mele. Marvu i živinu otranjivale. Tista misile, kruva, gibanice, piškote i peretaka (kifle) pekle. Rizanca ko paučina za supu rizale. Nošnje za razgled pravile. Čopore dice otranile. Ženile, udavale i u vojsku otpravljale. Svekre i svekrve i matere i očeve ako je tribovalo, u bolesti sve do smrti služile. Nediljom obavezno u crkve prid Bogom skrušeno u molitve sklopite bile. I milovale, milovale...
Sobu i kujnu u kuće nabijače okrečale krečim da bilije ne može bit. Dole podmazale da se prav što manje diže. Ondak svaki dan i u kujne i u sobe, krevete svagdanjima ponjavama i ćilimima uredile. Blagdanima posvečanima ćilimima i ponjavama, pa kad nam čeljade vrata otvori, da se našega siromaštva ne stidimo. Jesmo bili siromaški, al smo bili i iroški, jel ruke imamo.  
Te i take ruke su i vako naprele, naeklovale i natkale, jel kako bi bilo da kćer za udaju u prijinu i preteljovu kuću u plavomu sanduku ne ponese ćilim i ćilimac, ponjavu i ponjavku, bubicu (plahtu) i perinu (vrsta madraca napunitoga novom slamom jel ljuskama od kukuruza) i makar par taraka (peškira). Kako bi to bilo i šta bi se u selu divanilo da se na koli ne zabili dunja (pokrivač) od šest kila perja i dva vankuša (jastuka), a u svakomu dvi kile perja. 
Rekli bi: Ta ne bilo je! I njoje i njezini ruku!
Ruža Silađev
P. S.: Kuća je nabijača iz Sonte, podignuta 1868.