Faljnis, čeljadi moja. Jevo, ja sam baš u nikoj gužvi, trč‘ tamo trč‘ vamo a na kraju ništa. Tio sam, eto, vrć ovi dana uljanu ripicu, pa lipo dotiro i ispodmazivo biciglu da obađem njive kadli oćeš andraka: kad sam smoto s Bećar atara u Krljin put, mal nisam nasrado, dobro da sam uspio prifekovat.. Jedna žica od struje se otkačila s rđave bandere pa se spuštila skroz skoro do zemlje i ne mož se proć nikako. U nesrići, eto, ima i sriće pa je šor skroz prazan i nema svita ni dice pedig bi još kogod nasrado. Ja se razgoropadio pa oma pito niku čeljad što tamo ima zemlje kako se to trevilo i zašto ovi javni strujari to ne prave, al kažu da je to privatna lenija. A ja borme znam da nije, al kod nas svako radi šta oće pa tako i strujari. Inače, tamo više nema ni jedan salaš sem Krljinog a i on je przan. Kupila ga jedna gospoja, nika na visokoj funkciji pa ima di otić pokadgod, samo se zato nije zatvorila lenija, a zatvorili su već u dosta šorova struju, bandere i drotove odneli i više ni traga od nji. Al, eto, ne mož se proć. Kandar ću morat obać Temunovim putom, pa na Kurjašov atar pa Mijinim putom natrag, a to vam je kugod da desnom rukom češeš livo uvo. Čisto se mislim koliko će me kombajoš oderat sad kad je vako skupa nafta. Kad smo kod nafte, već da vam i to kažem da su ovi što su dizali bunt da pojeptini dobili pozive da iđu na sud, ko bog će bit kake globe. Hm, pa šta mož čovik i čekat od ovi naši na vrvu osim globe. Di god se mož, oma te odru od dinara. Na priliku, ko pravi cocijalnu knjižicu, sad je nika plastika, dobije oma ček da mora platit po nadnice. Baš sam se uzjogunio. Ta, jel je svit tio to novo jel doktori? Pa kad su tili, onda valjda triba da se ne plaća. Sićam se kadgod kad se minjale one sveske zdravstvene, bile zelene pa uveli duvanske, al borme nije tribalo ništa platit a bile začas gotove. I po selima su ji minjali a sad niki čitav ceremonijal i još nisu gotove za dva-tri miseca. Mož čovik triput umrit dok je ne dobije. Al gledim niki dan na televiziji da će bit tušta bolje, i glavni naš je kazo da se i nas Rvate triba isto poštivat kugod ostali svit, a njega se sluša. Veli meni Joso da je njega svit i prija poštivo, barem tamo di se on muva, al da nema novaca i skoro iz čeg živit. To me sitilo, čeljadi moja, na vrime kad sam bio mali. Ode kod nas u Ivković šoru sva dica udarila u držanje zecova, pa tako i ja krenio bit zečar. Oparo sam baći dvoje tarabe, opravio zečinjak samo taki i obavio ga sitnim drotom, al jedno dva dana sam se staro a onda malo-malo pa sam njim zaboravio dat ist pa i pit i oni jedared lipo prokopali koter i utekli, više i nikad nisam ni našo. Tako i mi, pravimo mi i učilišta i škule al moramo dobro iskontat oćel kogod imat ić u nji. Sve biži, čeljadi moja, napolje u svit. Narod je gladan i tušta bi mu više značilo da se novci koji se potroše na kojišta pribace na održavanje života. No, ja to onako u ovoj mojoj paorskoj glavi. Nemojte me krivo svatit, al čini mi se da trbuvu tiba prija kruva i slanine neg fakulteta. Ajd, zbogom, čeljadi moja.